Мотренко Симић / -Р д

Симић: Сваки седми пар тешко до потомства

Стиче се утисак да таj постотак полако расте, али опет кажем адекватних података нема, сем онога што колеге коjе се овом проблематиком баве саопштаваjу као сопствено мишљење казала је Симић у разговору за "Дан"

Некадашња начелница Одјељења за хуману репродукцију цетињске Опште болнице, стручњак за хуману репродукцију, докторица Татјана Мотренко Симић казала је у разговору за "Дан" да један од седам парова у Црној Гори има проблем да дође до потомства. Упозорава да се тачан податак не може рећи jер се епидемиолошки подаци тог типа не скупљаjу, али се претпоставља да око 15 одсто парова има проблем са инфертилитетом (неплодност).

– Стиче се утисак да таj постотак полако расте, али опет кажем адекватних података нема, сем онога што колеге коjе се овом проблематиком баве саопштаваjу као сопствено мишљење. Од ове године имамо шест центара за вантјелесну оплодњу, нажалост, немамо регистар циклуса ИВФ-а (Ин витро фертилизација третман) и податке коjе имамо добили смо захваљуjући доброj вољи четири центра коjи сакупљаjу и достављаjу податке Европском ИВФ Мониторинг програму (ЕИМ), да би се на мапи Европе видјело да Црна Гора има вантјелесну и да одговорно радимо – истакла је Мотренко Симић.

Сурогат мајчинство компликована материја

Мотренко Симић каже да постоjи одређени броj жена коjима jе неопходно сурогат мајчинство.

– Барем десетак их знам. То jе jако компликована материjа jер доводи до промјена породичног закона и великог броjа других закона, од правила усваjања, преко дефинициjе родитељства и осталог. Али увођење сурогат материнства ако се одлучи да ће бити дозвољено треба бити везано за постоjање особе унутар породице или блиских приjатеља коjа ће то за одређени пар урадити – закључује она.

Додаје да су, према последњем извјештају за 2018. годину, у четири центра за вантјелесну оплодњу у Црној Гори обављена 643 циклуса коjи су резултирали рођењем 200 дјеце.

– Стопа трудноће по ембриотрансферу је добра, 34,5 одсто, а порођаjа 28,7 процената, са jош увијек нешто вишом стопом близанаца него што би вољели, око 24 процента. Почели смо да развиjамо презервациjу фертилности, као и замрзавање jаjних ћелиjа код пациjенткиња коjе имаjу проблем да нађу партнера у млађоj животноj доби или код оних коjе мораjу да се подвргну некоj агресивноj терапиjи коjа ће оштетити jаjнике. Углавном струка крупним корацима иде напријед и прати шта се дешава у свијету ИВФ-а држећи корак са науком – увјерава она.
Како би се парови избори са неплодношћу, Мотренко Симић поручују да се тај проблем може превазићи, почевши од промјена наших навика да одлажемо рађање, подизањем знања о нашем репродуктивном здрављу, као и мјера подстицања родитељства у нашоj популациjи.

– Не треба занемарити да дјеца добиjена из наших процедура чине четири одсто од укупно рођене дјеце – сматра др Мотренко Симић.

Коментаришући то што су парови све старији, Мотренко наводи да сви трендови коjи постоjе у Европи по аутоматизму постоjе и код нас.

– Сви желе да се осамостале па да направе породицу, што jе у данашње вријеме тешко, промијениле су се навике, све мање имамо дугих и стабилних заjедница и морају се увести неке подстицаjне мјере за младе – истакла је Мотренко Симић.

Поручује да треба направити акциjу о подизању репродуктивне свијести код младих.

– Треба jавно рећи да jе већина трудноћа након 44-45 година настала из донациjа и завршити фарсом да се уз помоћ ИВФ-а може родити у било коjоj доби са сопственим ћелиjама – закључује Мотренко Симић.