Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија посвећено је ефикаснијем унапређењу програма дигиталне трансформације, као и пружању боље комуникације, прекограничне сарадње и размјене података са регионом, Европском унијом, предузец́има, цивилним сектором у циљу задовољавања потреба грађана.
То је, на отварању IV Дигиталног самита економија Западног Балкана, саопштила министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић.
- Наш тим чврсто вјерује у ослобађање моц́и државних података и технологије за подстицање иновација у нашој земљи и региону и побољшање квалитета услуга људима којима служимо- истакла је Срзентић за ПР Центар.
Казала је да се Дигитални самит одржава у вријеме глобално изазовне ситуације, истичући да је посебно важно да се на Западном Балкану удруже снаге, повежу тачке, размијене искуства и научене лекције о имплементацији раније одобрених споразума и обавеза, као и као нове перспективе и подручја за сарадњу – „све у корист и квалитет живота наших грађана“.
Говорећи о дугорочном економском опоравку, Срзентић је казала да грађани Црне Горе теже подршци и повезивању, а да притом њихови подаци буду сигурни, заштиц́ени и доступни.
- Прва црногорска Стратегија дигиталне трансформације и Стратегија сајбер безбједности, која је у потпуности усклађена са циљевима европске дигиталне деценије, једна су од главних прекретница у томе како ћемо то остварити- рекла је Срзентић.
Најавила је да ће Министарство покренути „Монтенегро Дигитал“, мали стартуп унутар владе који ц́е окупити неке од најсјајнијих дигиталних талената са врхунским државним службеницима у настојању да изграде погодније, поузданије и приступачније државне услуге, штедец́и становницима Црне Горе и вријеме и новац.
Генерална секретарка, Савјет за регионалну сарадњу (РЦЦ) Мајлинда Брегу, казала је да ћемо ову годину памтити као годину транформације на Западном Балкану, наводећи да је успјешно реализован бесплатан роминг за државе тог подручја.
- Све земље Западног Балкана напредују, али још увијек заостајемо за оним што наше колеге су остварили у ЕУ. Што се тиче дигиталних вјештина, двије трећине особа немају довољно вјештина да користе дигитални свијет. Једна петина користи интернет да би се повезала- навела је Брегу.
Генерални директор, ДГ ЦОННЕЦТ, Европска комисија Роберто Виола, указао је на значај дигиталних вјештина, наводећи да ће за десет година бити неопходне за посао.
- Биће потребно да свако влада вјештинама које се тиче дигиталног пословања. То је важно укључити у образовне планове и наставни систем како бисмо се суочили са изазовима будућности на успјешан начин- рекао је Виола.
Оцијенио је да без одговарајуће инфраструктуре и повезаности нема дигиталног друштва, наводећи да је то показала пандемија коронавируса.
Државна секретарка, Федерални министарство за економска питања и енергетику, СР Њемачка Claudia Dörr-Voss, рекла је да је Дигитални самит подстакао дијалог стејкхолдера и прекинуо наплату роминга што је побољшало квалитет живота грађана у региону.
- За владе Западног Балкана биће важно каналисати претприступну помоћ и одрживе пројекте. Како се буду одвијали процеси дигитализације, морамо осигурати да све групе друштва имају прилику да буду дио овог процеса. Ово захтјева промјене у јавној управи- рекла је Dörr-Voss.
Регионални директор Свјетске здравствене организације за Европу Ханс Хенри П. Клуге, истакао је да су приступи базирани на истраживању података кључни за будућу спремност за пандемију, адекватне реакције и ефиксну примарну здравствену заштиту.
- То је од суштинске важности како би се здравство трансформирсало од реактивног система који гаси пожаре, какав је сада случај, у систем који антиципира потенцијалне тачке да може доћи до пожара и спрјечава га- рекао је Клуге.
Указао је да сам приступ подацима није довољан, и да је податке потребно надомјестити новом културом у здравственом систему која прихвата науку засновану на подацима и аналитици.
Замјеник генералног секретара за дигитални развој, Министарство за економска питања и комуникације, Естонија Сиим Сиккут, казао је да трансформација подразумијева да се промијени начин на који радимо, навидечи да је то суштина.
