Влада ради на сету закона, стратегија и акција, а посебно на њиховој стварној примјени, јер је циљ успоставити систем у којем слободан приступ информацијама није само основно људско право, већ кључни стуб око којег градимо отворено и инклузивно друштво са перспективом за одрживи развој, поручила је Тамара Срзентић, министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија.
Она је, на отварању регионалне конференције „Отвореност извршне власти: Слијепа улица за информације“, коју је поводом 28. септембра Међународног дан слободног приступа информацијама организовао Центар за демократску транзицију, казала да у Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија дају велики значај улози Закона о слободном приступу информацијама као и Стратегији дигиталне трансформације и Стратегији реформе јавне управе.
- А посебно дајемо значај њиховој стварној примјени и култури, која се мора мијењати, како би се градиле ефикасне, одговорне и инклузивне институције за јавно добро. Заједно са партнерима из Европске комисије, Сигме, Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама, заједно са невладиним сектором, медијима, радимо на томе да дођемо до најбољих законских и других рјешења који ће системски допринијети већој отворености Владе и органа власти- поручила је Срзентић.
Циљ је, како је појаснила, не само усклађивање закона са најбољим међународним и европским праксама у тој области, већ и отклањање уочених блокера и изазова које Закон о слободном приступу информацијама производи у пракси.
- По аутоматизму, органи власти настоје да заштите информације, док корисници, нарочито невладине организације, интензивно настоје да остваре своје племените циљеве. Зато смо у прошлом приоду покренули процесе кроз које желимо да промијенимо статистику која нас оптерећује. Желимо да покажемо како да од земље која је лидер у региону по броју захтјева за СПИ, по броју жалби, од којих је чак 68 одсто због ћутања управе, кренемо у другом смјеру - у правцу отворености и транспарентности и испишемо неке нове бројке- поручила је Срзентић.
Казала је да су кључне новине Закона о СПИ што се проширује опсег информација које органи морају проактивно да објављују, а нарочито оних које се тичу финансија, омогућава да се захтјев за СПИ може поднијети у било којој форми, чак и ако није поднесен на прописаном обрасцу.
- Битна новина је и да се подносиоцу захтјева трошкови не могу наплатити за оне информације за које је законом прописана обавеза објављивања, чиме се органи власти додатно подстичу да проактивно објављују информације у складу са законом. Јача се улога и надлежности Агенције, којој се поред обавезе да прати стање у области приступа информацијама даје овлашћење да доноси смјернице за примјену појединих одредаба овог закона, како би се обезбиједила боља примјена закона у пракси, као и спровођење инспекцијског надзора, прекршајно кажњавање и покретање прекршајног поступка- навела је Срзентић.
Истакла је да ће посвец́еност слободно доступним информацијама бити ефикасна само ако се унаприједи функционисање и капацитет Агенције као надзорног органа, осигура проактивност органа власти у објављивању информација, снажно и посвећено изграде капацитети службенка И ако се континуирано ради на јачању свијести, пружању подршке и унапређењу вјештина корисника информација како би се обезбиједило да ови процеси буду дјелотворнији и једноставнији за њих.
- Зато смо паралелено са измјенама Закона, радили на припреми Акционог плана за бољу имплементацију закона у пракси. На све изазове у овом процесу дефинисали смо сет акција, чијом примјеном ћемо створити боље услове за примјену закона. Да би се превазишли сви изазови и обавили сви послови које предвиђа нови Закон о СПИ, радићемо на дигитализацији и развоју алата за унапређење рада на предметима и вођењу евиденција, развоју базе података о одлукама Агенције и суда, са опцијом претраживања- казала је Срзентић.
