Министарство просвјете, науке, културе и спорта утврдило је нацрт Стратегије за дигитализацију образовног система у којој се наводи да свега 21 подручна школа има интернет, да су у свим установама рачунари стари од 10 до 15 година, а знање наставника о информатичким комунакaционим технологиjама скромно. У Стратегији се наводи да је обезбијеђен минималан број рачунарске опреме и да је анализа "Селфи истраживања" у школама показала да директори школа као највећи проблем виде недостатак опреме (58 одсто), недостатка финансија и непоуздана интернет конекција.
– Први проблем се препознаjе у дотраjалости и недовољноj искоришћености Информационог система образовања. То jе због застарjелости хардверских и софтверских компоненти, малог процента дигитализованих међуресорских процеса, недовољно кадровских капацитета и незадовољаваjуће правне регулативе. Наведено може довести до прекида и недоступности система и електронских услуга, губитка педагошке евиденциjе, неефикасности jавног сектора, доношења одлука без адекватних анализа квалитета и безбjедности података и неефикасних имплементациjа ИТ проjеката у образовном систему. Старост опреме jе од 10 до 15 година, сходно години опремања установе. Последњих неколико година школе су самостално набављале опрему из сопствених средстава или путем донациjа. Током 2020/2021. године у свим обjектима основних школа урађена jе локална WiFi мрежа и створени су предуслови за довођење интернет сигнала до свих учионица. Остале образовно-васпитне установе (предшколске установе и средње школе) нијесу комплетно покривене локалном WиФи мрежом, већ само рачунарске учионице и канцелариjе управе. Све матичне образовно-васпитне установе до нивоа факултета имаjу интернет конекциjу. У 190 установа интернет конекциjа се остваруjе путем АДСЛ-а, док се у 61 установи реализуjе сателитском везом. У 40 установа поред АДСЛ-а доведен jе интернет и путем оптике. У малом броjу подручних установа доступан jе интернет сигнал, свега 21 установа – наводе у Стратегији.
У Стартегији пише и да се квалитет реализациjе процеса наставе и учења информатичких предмета/модула у основним и средњим школама (учити о ИКТ) процjењуjе у процесу надзора Завода за школство, односно Центра за стручно образовање.
– Досадашњи налази Завода за школство указуjу на jош увиjек скроман ниво познавања ИКТ од стране диjела наставника информатике и неопходност њиховог континуираног стручног усавршавања, будући да су у овоj области промjене сталне и брзе. У обезбjеђивању бољег квалитета изазов представља и чињеница да се стручни профили наставника информатичких предмета/модула креће у веома широком опсегу квалификациjа. У наjвећем броjу су то наставници техничког образовања, а поред њих и инжењери електро-струке, математичари, као и професори биологиjе, физичког васпитања, хемиjе, историjе итд. Оваj проблем указуjе на висок ниво нестручно заступљене наставе и неопходност стандардизациjе у овоj области. С друге стране, недовољан jе ниво учења кроз ИКТ у свим осталим предметима/модулима (учити кроз ИКТ), гдjе jе то могуће и у складу са циљевима и стандардима. Наиме, познато jе да то доприноси ефикасности учења (траjности и примjенљивости знања), активноj улози ученика у процесу учења, али jеднако и ефикасниjем учењу наставника. У извjештаjима надзорних служби, на основу анкетирања ученика, родитеља и наставника, преовлађуjу налази да се ИКТ доминантно користи у настави редовних и изборних информатичких предмета/модула – наводе у Стратегији.
