Европски суд за људска права у Стразбуру донио jе пресуду у предмету Сиништаj против Црне Горе и утврдио повреду члана 6 став 1 (право на правично суђење) Европске конвенциjе за заштиту људских права и основних слобода због прекомjерне дужине траjања поступка пред Уставним судом Црне Горе, навела је у саопштењу Валентина Павличић, заступник Црне Горе пред судом у Стразбуру.
– Наведеном пресудом, Европски суд jе обавезао тужену државу да подносиоцу представке исплати у року од три мjесеца, од дана правоснажности исте, износ од 1.500 еура на име нематериjалне штете, као и износ од 450 еура на име трошкова и издатака са припадаjућим каматама коjе би се могле наплатити. Представку jе поднио црногорски држављанин Антон Сиништаj, коjи jе пресудом Вишег суда у Подгорици К.бр. 281/2006 од 5.08.2008.године оглашен кривим за кривично дjело удруживање ради противуставне дjелатности из чл. 372 ст.1 у вези чл. 365 Кривичног законика и припремање дjела противуставног уређења и безбjедности Црне Горе из чл. 373 ст. 2 у вези ст. 1 у вези чл. 365 Кривичног законика, у циљу стварања териториjалне региjе насељене албанским становништвом у оквирима Црне Горе, са посебним статусом супротним уставном уређењу Црне Горе, због чега jе осуђен на jединствену казну затвора у траjанjу од шест година, у коjу казну му се урачунава вриjеме проведено у притвору од 09.09.2006.године до 05.08.2008.године – наводи се у саопштењу.
У саопштењу се истиче, да је наведена пресуда од стране Апелационог суда Црне Горе потврђена 2009.године, док jе Врховни суд Црне Горе своjом пресудом исте године одбио као неоснован захтjев за испитиванjе законитости правоснажне пресуде.
– Против пресуде Врховног суда Црне Горе, подносилац представке jе дана 26.03.2010.године благовремено уложио уставну жалбу Уставном суду Црне Горе. За благовремено поступање по подниjетоj уставноj жалби, подносилац представке jе поднио ургенциjу предсjеднику Уставног суда Црне Горе на коjу ниjе добио одговор. Уставни суд Црне Горе донио jе одлуку Уж-III бр. 122/10 и 228/10 од 23.07.2014.године коjом jе одбио уставне жалбе подносиоца представке.
Дакле, Уставни суд Црне Горе донио jе своjу одлуку након четири године 8 мjесеци и 22 дана. Подносилац jе у представци подниjетоj Европском суду изнио притужбе у вези повреде члана 1 (обавеза поштовања људских права), члана 5 (право на слободу и сигурност), члана 6 (право на правично суђење) и члана 17 (забрана злоупотребе права) Конвенциjе – истиче се у пресуди.
Европски суд jе у свом допису достављеном Канцелариjи заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права нарочито указао на дужину траjанjа поступка пред Уставним судом Црне Горе, у ком смислу jе захтиjевао писано изjашњење тужене државе.
– У вриjеме када jе Уставни суд Црне Горе разматрао наведену уставну жалбу на снази ниjе била одредба члана 39 ст. 2 Закона о Уставном суду Црне Горе („Сл.лист Црне Горе“, бр. 011/15 од 12.03.2015.године) коjа jе прописивала да Уставни суд у сваком предмету мора одлучити наjкасниjе у року од 18 мjесеци од дана покретања поступка пред тим судом. Ова одредба Закона о Уставном суду Црне Горе престала jе да важи Одлуком Уставног суда Црне Горе („Сл.лист Црне Горе“, бр. 055/19 од 27.09.2019.године), тако да сада не постоjи законска одредба коjа се односи на вриjеме за коjе jе Уставни суд у обавези да одлучи – стоји у допису суда у Стразбуру.
Међутим, Европски суд jе у своjоj претходноj пресуди Сиништаj и други против Црне Горе, пресуда од 24. новембра 2015.године, став 123 прогласио да уставна жалба може у принципу да се сматра дjелотворним правним лиjеком од 20. марта 2015. године, jер jе то датум од када jе ново законодавство ступило на снагу.
– С тим у вези, користим прилику да нагласим да постоjање дjелотворности правног лиjека у националним оквирима, омогућава смањење броjа предмета коjи би били комуницирани Европском суду, с jедне стране, док с друге стране, темељним, свеобухватним и ефикасним поступањем у предметима на националном нивоу треба да се олакша њихово касниjе разматрање од стране Европског суда. Полазећи од чињенице да Конвенциjа у члану 6 гарантуjе право на суђење у разумном року као саставни дио права на правично суђење, поштовање конкретног заjемченог права одраз jе ефикасног правосуђа и у великоj мjери доприноси jачању повjерења jавности у правосуђе – истиче се у допису.
Како је даље наведено, Судска пракса Европског суда захтиjева од националних законодавстава да имплементираjу дjелотворан, адекватан и доступан правни лиjек коjим би се омогућила заштита права на суђење у разумном року, а ово из разлога, jер jе примарна обавеза држава чланица да обезбиjеде дjелотворну примjену Конвенциjе на националном нивоу. Домаћи судови су „чувари” у заштити људских права на националном нивоу и треба да обезбиjеде пуну, дjелотворну и директну примjену Конвенциjе у свиjетлу богате судске праксе Европског суда.
– Европски суд jе у пресуди указао да може да прихвати да jе конкретан предмет на неки начин био комплексан са становишта подниjетих притужби подносиоца представке. Међутим, Европски суд не сматра да су те притужбе биле изузетно сложене или да jе утицаj пресуде Уставног суда Црне Горе превазилазио оквир поjединачне представке, да би оправдао прекомjерну дужину траjања поступка пред тим судом, а нарочито имаjући у виду чињеницу да jе редовним судовима требало мање од (три) године и (jедан) мjесец да спроведу цjелокупни кривични поступак коjи jе обухватао седамнаест оптужених на три нивоа надлежности – стоји у документу.
Европски суд даље примjећуjе да jе у релевантно вриjеме Уставни суд Црне Горе предузео само jедну процесну активност коjа се односила на прибавлjанjе релеватне документациjе од стране редовног суда.
– Европски суд ниjе прихватио аргументе коjе jе изниjела тужена држава, а коjи су се тицали уставних промjена у државном уређењу Црне Горе у релевантном периоду, jер се исте нису односиле на спорна питања коjа jе подносилац представке изнио пред Уставним судом. Надаље, Европски суд jе поновио добро установљен стандард да jе обавеза држава уговорница да организуjу своjе правосудне системе, на наjбољи начин, како би судови испуњавали своjе обавезе укључуjући и обавезу рjешавања судских предмета у разумном року. Европски суд у коначном налази да jе вриjеме коjе jе било потребно Уставном суду да одлучи у конкретном предмету било прекомjерно и ниjе испунило захтjев „разумног рока” - стоји у документу.
Имаjући у виду данас обjавлjену пресуду Европског суда, као Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, у обавези сам да указуjем на превентивно дjеловање, како би се смањило кршење људских права на националном нивоу, па у том смислу, анализираjући тренутну ситуациjу у правном поретку, а у свиjетлу ступања на снагу Протокола бр. 15 уз Конвенциjу коjи упућуjе на принцип супсидиjарности и доктрину поља слободне процjене, национални правни систем Црне Горе, а нарочито Уставни суд Црне Горе мора да уложи додатне напоре као посљедња инстанца коjоj су грађани дужни да се обрате приjе подношења представке Европском суду како би обезбиjедио ефикасну, адекватну и дjелотворну заштиту људских права и основних слобода наших грађана.
– Уколико би се и у будућим представкама коjе би се нашле пред Европским судом, због прекомjерне дужине траjања поступка пред Уставним судом, поставило питање евентуалних повреда, исто би се могло одразити на сам став Европског суда о дjелотворности уставне жалбе, што би за статус државе Црне Горе коjа тежи приступању породици демократских европских земаља, коjе диjеле исте европске вриjедности и стандарде, као што су вриjедност демократиjе, правне државе и заштита основних људских права и слобода, било оциjењено као неповољно. Ова пресуда Европског суда у односу на Црну Гору имаће изузетан утицаj у погледу обавезе поштовања конвенциjских и европских стандарда, jер представља изазов за наше националне институциjе, конкретно Уставни суд Црне Горе, да изнађе рjешења да ефикасно одлучуjе о подниjетим уставним жалбама, како се не би поновила наведена повреда члана 6 Конвенциjе код других подносилаца уставних жалби пред Уставним судом Црне Горе – закључила је у допису Павличић.
