Испред Опште болнице Бар вечерас је организован други мирни протест групе грађана  „И ја сам једна од многих/Сви смо ми Ајла” и невладиног сектора поводом притужби на рад ове здраствене установе. Супруг преминуле породиље Ајле Шукурице Хот, Златан Хот, казао је да састанку са менаџментом болнице није присуствовала тадашња начелница која је водила порођај његове супруге.

- Ми смо очекивали да се она појави на том састанку. Заказали смо још један састанак да видимо што има она да нам каже, што се то десило. Ваљда она боље зна него љекари из Подгорице. Што се тиче изјаве директора Болнице да ја немам замјерки на рад ове установе, морам рећи да ја то нисам казао. Породица и даље сумња што се начина лијечења тиче. Ми нећемо сада да причамо о детаљима и нарушавамо истрагу, поштоваћемо протокол. Министарство је већ формирало естерну комисију, како они кажу најеминентнијих љекара. Морам рећи да тужилаштво води своју истрагу и све ће то потрајати - казао је Златан Хот.

Он је додао да су их након операције обавјестили како је све добро прошло.

- Љекар који је водио операцију  и трудноћу, каже да је све у реду и да више није животно угрожена. Да можемо да идемо кући и да не бринемо. После тога, следећег јутра, три љекара ове болнице и дежурни анестезиолог који је био ту све ово вријеме, демантују информацију и кажу да ни у једном тренутку ово стање није било стабилно. Током цијеле ноћи стање се погоршавало иако је примила лијек, а убјеђивали су нас да има довољно јединица крви и да није потребно. Ујутро су нам рекли да нема услова да се лијечи у овој болници, да су дали све што су могли и одлучили да је пошаљу за КЦЦГ.Тако да, не може се рећи да немамо замјерка - додао је Хот.

Испред НВО Митар Радоњић је истакао да окупљени грађани испред Опште болнице Бар заслужују да им се неко обрати.

- Желимо независну, екстерну истрагу, јер знамо како се те интерне истраге завршавају. Ми то више нећемо дозволити - казао је Радоњић.

Присутнима су се обратили и Николина Апрцовић, која је истакла да су имали састанак са менаџментом болнице који је служио само да се импровизује спремност менаџмента на дијалог, а суштински „да се изврши притисак на нас како бисмо престали са окупљањима”

Сара Кастратовић је казала да приликом састанка са менаџментом нису осјетили ни трунку разумијевања, осјећајности, нити оне инклузивности коју би љекари требали имати.

- Намјерно кажем љекари а не доктори, јер доктор може бити из разних области, а љекар само из једне, оне најхуманије, на коју су на жалост, доктори ове болнице одавно заборавили.