Dr Milan Madžgalj / - Milovan Novović

U Crnoj Gori 7.000 oboljelih od epilepsije

Epilepsija je jedna od najučestalijih bolesti ili poremećaja u neurologiji, ali je u Crnoj Gori ona i dalje tabu tema za mnoge. Pretpostavlja se da u svijetu oko 100 miliona osoba imaju epilepsiju, a u Crnoj Gori blizu sedam hiljada.

Šta je epilepsija i zbog čega je ta bolest još tabu tema za "Dan" govori Milan Madžgalj, neurolog u Opštoj bolnici u Bijelom Polju.

– Nažalost, stigma postoji, postojala je i sva je prilika da će postojati i dalje, i mnogo neuroloških tema i stručnih i manje stručnih su upravo o tome – stigma u epilepsiji. To je jednostavno nešto što se generacijama provlači, uz uvjerenje da se radi o bolesti koja je mistična, nedovoljno ispitana, koja je nepredvidiva. I donekle ima istine u tome da je nepredvidiva, ali je istina i da je bolest prilično dobro ispitana, pogotovo u poslednje vrijeme, u smislu uzroka nastanka, ali je daleko od toga da bi ti pacijenti u bilo kom pogledu trebalo da budu stigmatizovani. Oni u suštini žive jedan normalan život, osim što su vezani za doživotno uzimanje terapije ako se radi o primarnoj epilepsiji, a ono što je važno jeste da ritam života u nekim segmentima samo treba korigovati. Živjeti sa epilepsijom je mnogo komfornije nego, recimo, živjeti sa dijabetesom – kaže Madžgalj za "Dan".

Učestalost zavisi od starosnih grupa

Doktor Madžgalj kaže da je učestalost epilepsije različita u zavisnosti od starosnih grupa.

– Najčešće su u prvoj dekadi i zadnjim dekadama od 70. godine pa naviše. To je konkretno vezano za uzroke, i iz tog razloga se u mlađem periodu javljaju nasledne ili primarne epilepsije, dok su u starijoj životnoj dobi simptomatske, kao rezultat oštećenja moždanog tkiva zbog raznih bolesti, bilo da su u pitanju degenerativne, vaskularne, infektivne i druge bolesti, objašnjava Madžgalj.

Epilepsija je najčešće hronično neurološko oboljenje koje karakterišu ponavljani epileptični napadi. Epileptični napad je svojevrsno električno pražnjenje u mozgu. Ukoliko se neki simptom javi paroksizmalno (naglo), spontano (neprovocirano i neočekivano), traje relativno kratko (minuti), praćen je postiktalnim umorom i ponavlja se na stereotipan način, onda se sa velikom vjerovatnoćom postavlja kvalitativna klinička dijagnoza epilepsije.

Do 10 odsto ljudi širom svijeta ima jedan epiletični napad tokom života

– Epilepsija je česta bolest, od koje boluje oko jedan odsto ukupne populacije. Učestalost izolovanog spontanog epileptičkog napada bilo kada u životu je tri odsto, a provociranih epileptičkih napada oko pet odsto. Incidencija je najveća u prvoj godini života i kod starijih od 60 godina. Svaka bolnica u Crnoj Gori koja ima specijalistu neurologa ima mogućnost liječenja pacijenata od epilepsije. Treba raditi na podizanju svijesti o tome šta je epilepsija, da su to ljudi koji žive normalan život, da su to radno sposobni ljudi i ljudi koji normalno mogu da formiraju porodice – istakao je Madžgalj.