Број невладиних организација констатно расте. Према подацима Министарства јавне управе достављених "Дану," у нашој држави је тренутно у регистар невладиних организациjа уписано чак 6.680 НВО. Када се упореде ови подаци са бројем становника, долазимо да рачунице да је једна НВО на 92 грађанина.
– У периоду од jануара до маја 2021. регистроване су 154 организациjе, док jе од jануара до маjа ове године уписано 68 организациjа. Све регистроване (уписане у регистре) организациjе, уписом у регистре, стекле су статус правног лица и сматраjу се активним организациjама. Таj статус задржаваjу све до момента брисања из Регистара невладиних организациjа. Брисање из Регистра и располагање имовином уређено jе члановима 38-40 Закона о невладиним организациjама – казали су "Дану" из ресора јавне управе.
Да НВО у Црној Гори ничу као печурке после кише, оцјењује аналитичар и социолог Срђан Вукадиновић. Сматра да испада да је не држава већ невладин сектор заправо највећи послодавац.
– Неки представници НВО сектора прелазе и у државне органе, добијају мјеста на одређеним позицијама, па и министарским, а у питању су кадрови који нијесу ни приправнички стаж завршили. НВО углавном формирају стране владе и службе, управо зато да би говорили оно што они не могу због дипломатске коректности. У сваком случају, ми видимо да велики број младих људи из НВО сектора, од којих неки ни приправнички нијесу завршили, прелазе на озбиљне позиције у државним органима. То можда може папиролошки да значи напредак. ЕУ хоће изгледа да добије такве манекене. Неријетко се говори да су НВО звијезде гранта. Јасно је да многе искључиво раде за грантове. Црна Гора је угрожена од криминала и корупције, али је много више угрожена од амбасадизације и нвоизације. Стране амбасаде формирају и финансирају НВО да би оне управе говориле оно што оне не могу и што би им у дипломатским круговима било замјерено када би рекле. Стране амбасаде се, као што видимо, директно мијешају у унутрашње ствари наше државе. Нема ниједна ствар у Црној Гори која је ствар унутрашње политике. Млади људи код нас сада виде да су НВО највећи послодавац, па покушавају да ту траже своју шансу – изјавио је Вукадиновић.
Указује да НВО сектор није транспарентан, односно да не дају грађанима на увид финансијске извјештаје, те да их проглашавају тајном.
– Питање је и преко каквих рачуна се добијају та средства, када им се траже финансијски извјештаји заћуте, а веома су гласни када су неке друге ствари у питању. Држава реагује анемично јер се боји страних утицаја. Треба испитати новчане токове НВО, али нико не жели да те "Пандора папире" отвара. То су звиједе гранта које јуре од гранта до гранта. У добронамјерност нас могу убиједити ако ће се без грантова бавити проблемима који оптерећују црногорско друштво. Сумњам да ће се ико бавити тиме без грантова – сматра Вукадиновић.
Према ријечима Веска Пејака, из организације Алтернатива Црне Горе, отварање толиког броjа нових НВО организациjа jе последица тога да се у савjете и комисиjе за додjелу средстава од државе постављаjу само они коjи имаjу наjвећу подршку невладиног сектора.
– Зато су неки људи отворили по 50 НВО и себи дали подршку. Кад кажем "себи" мислим да њихове фиктивне НВО организациjе. На таj начин се сваке године из буџета државе и општина извлаче милиони, а да то нико не зна. Какав jе учинак тих НВО? Скоро па никакав. Какав систем имамо говори нам да се сумња да је Весна Меденица са сином шверцовала наркотике док jе читав НВО ћутао и говорио да наш судски и тужилачки систем напредуjе, али да му треба jош времена. За то вриjеме милиони иду за заштиту животне средине, контролу рада полициjе, контролу рада тужилаштва, борбу за људска права... Шта ми имамо од тога?! Само писање извјештаjа и попуњавање eхcel табела – оцијенио је Пејак.
Поручује да је Алтернатива покренула огроман проjекат контроле диплома у jавном сектору без икаквих средстава.
– Ниjедна се институциjа засад ниjе понудила да помогне финансиjски jедан од наjвећих проjеката тог типа. Ту jе и проjекат нерадне недjеље, коjи никад ниjе подржан од стране државних институциjа. А завршен jе и успјешно имплементиран приjе више од двиjе године. Дакле, за праве проjекте нема новца док се милиони "сипаjу" у неке фиктивне организациjе коjе jедна другоj додjељуjу средства и диjеле их. Зато нам неки НВО активисти имаjу милионске куће, аутомобиле... Ко врши контролу трошења тих средстава?! Па опет они коjи их даjу! Контроле нема – упозорава Пејак.
Сматра да је потребно измиjенити Закон о НВО и начин додjеле средстава.
– Нико нови не може да се поjави ако поштуjе закон. Зато треба направити озбиљан пресјек и стати са финансирањем стотина непознатих организациjа коjе ништа ниjесу урадиле да би Црна Гора била боље мjесто за живот – казао је Пејак.
У вези оволиког броја НВО у Црној Гори, одговоре на питања нијесмо добили из Центра за развој невладиних организација (ЦРНВО).
