/ - DUSAN DRAGOVIC

У пола државе нема канализационе мреже

У Црној Гори треба да се уложи око пола милијарди еура да би се ријешио проблем отпадних вода

Покривеност канализационом мрежом у Црноj Гори je 47,5 одсто, што значи да више од половине становништва нема адекватан одвод отпадних вода које самим тим завршавају директно у природи, што представља и велики еколошки, али и потенцијално здравствени проблем.

Према подацима из Анализе статуса имплементације пројеката изградње постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) у централном и сјеверном региону, који је урадила НВО Еко-тим, планом управљања комуналним отпадним водама Црне Горе од 2020. до 2035. планирано је да се до 2035. санирају и замијене 92 километра дотрајалих канализационих мрежа, али и изграде и прошире мреже за сакупљање отпадних вода и то 885 километара главних цијеви и колекторске мреже, 72 пумпне станице, 46 километара потисних цјевовода и 17,4 испуста на отвореном мору.

Аутор анализе Стојан Вулетић казао је јуче да у Црној Гори тренутно постоји 10 постројења за пречишћавање отпадних вода, а да до 2035. треба да их се изгради још 29.

- Процијењена вриједност планираних инвестиција је око 472 милиона еура, од чега процијењени инвестициони трошкови изградње постројења за пречишћавање отпадних вода износе 131 милион еура, проширење канализационе мреже коштаће 212 милиона, реконструкција постојећих система 129 милиона. Од поменутих 472 милиона, око 252 милиона односе се на активности у централном и сјеверном региону Црне Горе – навео је Вулетић.

Отпадне вода се уливају у Морачу

У анализи се наводи да је у Подгорици тренутно расположиви капацитет за функционални третман отпадних вода 55.000, а да jе потребан додатни капацитет од 240.000.

– Постоjеће ППОВ у Подгорици jе недовољног капацитета за отпадне воде коjе се сакупе у оквиру те агломерациjе. Построjење jе саграђено 1978. за третман отпадних вода за 55.000 ЕС. Током израде студиjе изводљивости за изградњу новог ППОВ и проширење канализационе мреже у Подгорици (2017), закључено jе да се око половине прилива отпадних вода испуштало нетретирано у реципиjент (риjека Морача) – пише у документу.

Он је јуче на обуци за новинаре, коју је организова Еко-тим, казао да је проблем што се ова постројења јако споро граде, те да се приликом реализације пројекта често јавља проблем протеста становништва, као што је случај био у Даниловграду, гдје се одустало од радова на Ланџи, али и у Ботуну код Подгорице.

Професор на Металуршко-технолошком факултету Милена Тадић казала је да су отпадне воде један од еколошких проблема чије рјешавање је приоритетно, те указала да отпадне воде, уколико не прођу третман, остављају веће последице и загађују шире подручје, на примјер рјечне токове, језера или море.

– Отпадне воде морају проћи кроз процес прочишћавања, а то подразумијева смањивање или уклањање отпадних материја – навела је она.

У овом тренутку jе у Црноj Гори идентификовано 37 области (агломерациjа) у коjима су становништво и/или привредне активности концентрисани на начин да се комуналне отпадне воде могу сакупљати и спровести до ППОВ или до завршне тачке испуштања, од чега се 20 налази у централном и сjеверном региону, од коjих само њих седам тренутно има ППОВ у функциjи или пробном раду (Подгорица – старо ППОВ, Никшић, Моjковац, Беране, Шавник, Жабљак, Пљевља). У свакоj од њих ће у наредном периоду бити потребно радити на реконструкциjи и проширењу система за сакупљање и одвођење комуналних отпадних вода.

– Такође, треба истаћи да су за три агломерациjе у централном и сjеверном региону Црне Горе потписани уговори за проjектовање и изградњу ППОВ-а (Андриjевица, Петњица и Даниловград), а да се очекуjе да у наредне двиjе године буду потписани и уговори за проjектовање и изградњу новог ППОВ у Подгорици, Биjелом Пољу, Рожаjама и Колашину – наводи се у анализи.