<p>Силоси и објекти у Спужу са пројекцијом позиције новог млина</p>

Силоси и објекти у Спужу са пројекцијом позиције новог млина / -Бранко Ћетковић

Наш адут је еколошки чисто и очувано земљиште

Програм развоја производње и прераде житарица у Црној Гори подразумијева изградњу модерног аутоматизованог млинског погона који ће обезбиједити сигурност у снадбијевању и исхрани становништва – каже Бранко Ћетковић, из Савјетодавне службе у биљној производњи

У овом моменту је нереално очекивати да можемо произвести пшеницу за сопствене потребе односно потребе исхране становништва и упошљавање индустријских – млинских капацитета, међутим, постоје реалне могућности да се производња житарица у Црној Гори повећа, каже дипломирани инжењер прехрамбене техниологије Бранко Ћетковић, из Савјетодавне службе у биљној производњи, у разговору за "Дан".

Он додаје да су годишње потребе Црне Горе за пшеницом, као сировином за млинско-пекарску индустрију, око 110.000 тона.

Да би Црна Гора, за потребе своје млинске индустрије, произвела пшеницу, потребно је засијати око 31.000 хектара, рачунајући на принос од ''само'' 3,5 тоне по хектару, односно на просјечан принос по хектару који се у овом моменту добија на нашим ораницама. У развијеним земљама сију се сорте пшенице које дају принос до осам тона по хектару или више од тога – каже Ћетковић.

По подацима Монстата, а по попису из 2010. године, Црна Гора располаже са 309.240 хектара пољопривредног земљишта. Од тога су 95 одсто ливаде и пашњаци. По овој, једноставној, рачуници, пет одсто је пољопривредно земљиште.

Млинска индустрија

- У овом моменту Црна Гора, у својим индустријским млинским погонима, може да преради око 45 одсто годишњих потреба пшенице. Основни разлог је чињеница да млин у Спужу (бивши Житопромет) годинама већ не ради, иако су највећи силоски капацитети управо на тој локацији. Такође, стање опреме и производне зграде је такво да се производња не може покренути. Млин у Никшићу, у овом моменту не ради, али је стање опреме такво да се производња може покренути. Немам поуздану информацију о власничкој структури оба млина јер је било неколико (пре)продаја. Једини погон који у овом моменту ради јесте Монтемлин у Спужу – наводи инжењер Ћетковић.

Површине под житарицама имају тренд пораста, али је то још недовољно. Повећава се и број малих погона за прераду, али је сектор прераде слабоповезан са примарном производњом. У једном периоду млинови су откупљивали житарице из домаће производње, али је та сарадња престала.Разлог томе су цијена и немогућност произвођача да пречисте зрно прије продаје. Немамо опрему за чишћење зрна нити сушаре. Из земаља окружења наши млинари добију пречишћено, суво зрно које има и нижу цијену. Зато је једно од рјешења, погон за чишћење и прераду и сигурно је да би такав погон значајно допринио повећању засијаних. Такође, треба увезивати примарну производњу са прерађивачким капацитетаима и на тај начин, што је могуће више, супституисати увоз – каже Ћетковић.

Увозом сировине смањили бисмо или елиминисалиувоз готовог производа (брашна). Док цио свијет тражи еколошки чисте површине ми их имамо у изобиљу али их не користимо. Морали бисмо наћи начин да ''привучемо'' заинтересоване стране компаније. То би била добра прилика за афирмацију програма, као и Црне Горе као подручја које нуди производњу житарица у условима еколошки чистог и очуваног земљишта – каже Ћетковић.

Потребно 80.000 тона брашна

Годишње потребе Црне Горе за брашном процјењују се на око 80.000 тона.

- У овом моменту да, хипотетички, оба, технички спремна, млинска погона раде пуним капацитетом, може се произвести око 40 одсто потреба Црне Горе за брашном. С обзиром да је производња односно продаја брашна условљена и ситуацијом у туристичкој привреди, неминовно је да повећан број туриста повећава и потрошњу брашна - каже Ћетковић.

Он додаје да анализа показује да по истим цјеновним условима увоза сировине и готовог производа, постоји економска оправданост за увоз сировине, прераду и пласман готовог производа који је добијен у нашим прерађивачким погонима.

Програмом развоја производње и прераде житарица се Црна Гора види као регион за производњу и прерадусировине са нашег подручја у нашим мини погонима за прераду и добијање и пласман готовог производа који би у заокруженом производном циклусу ''од њиве до трпезе'' био са подручја Црне Горе уз могућност извоза сировине или готовог производа. Програм би највећим дијелом био реализован као извоз кроз туристичку понуду или директно преко страних компанија које показују интересовање за откуп сировина за сопствену производњу – закључује Ћетковић.