Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обиљежило је у слободарском Никшићу 13. јул - Дан државности Црне Горе и Дан устанка народа Црне Горе - полагањем цвијећа на спомен-плоче легендарним црногорским и херцеговачким јунацима Новаку Рамову Јововићу и Стојану Ковачевићу крај Саборне цркве Светог Василија Острошког Чудотворца и на споменик под Требјесом родољубима стријељаним 1941/44. године од стране италијанског окупатора, међу којима је и Љубо Чупић чији је пркосни осмјех остао да вјечно кријепи слободу. 

На овај свијетли датум, Удружење упућује иницијативу Влади Црне Горе да изгради јединствени споменик црногорском борцу – слободару који је кроз вјекове бранио Црну Гору и државне заједнице у чијем је саставу била Црна Гора. Такав споменик симболизовао би снагу оружја и родољубља црногорских бораца у многим одбрамбено-отаџбинским ратовима и објединио борце који су у борби са турским поробљивачем извојевали независну државу Црну Гору на Берлинском конгресу 13. јула 1878. године и борце који су масовно и непоколебљиво устали 13. јула 1941. године да одбране слободу и част Црне Горе од италијанског окупатора и присталица Секуле Дрљевића који су дан раније пољубили скуте фашисте Пирца Биролија и предали му срце Црне Горе - Његошево Цетиње.

Како је политика Јосипа Броза Тита у Црној Гори 1948. године резултирала Голим отоком на коме  су масовно утамничени, мучени и убијани тринаестојулски устаници, борци НОР-а и недужни грађани, страдали због политичког става, изговорене, односно подметнуте ријечи, Удружење апелује на државне органе Црне Горе да под хитно припреме и донесу акт о њиховој рехабилитацији. Битно је морално, а не материјално обештећење и ред је да макар неколико њих за живота дочека да држава Црна Гора зажали због неправде и терора који су им нанесени.