Удружење новинара Црне Горе честита свим новинарима 23. јануар, Дан новинара. Ове године, као и претходних, новинари имају мало разлога за славље, наводе они.
-Наша медијска сцена обиљежена је замрачивањем програма из Србије, нападима на наше колеге и превлашћу политике над професијом. Крајем прошле године црногорски АЕМ је одлучио да забрани поједине програме из Србије и на дјелу покаже да је вјеран комунистичкој идеји и бившем режиму. Несхватљиво је да скојевски комесари из АЕМ-а, али и са других медијских канала и даље заговарају идеолошку комунистичку чистоту и правовјерност и све нас чувају од лоших утицаја са стране. По правилу то су медији из Србије (РТС и “Хепи”) и АЕМ је ту да нас „заштити“ од константне медијске агресије из те земље. У томе их из све снаге подржава и актуелни министар медија Тамара Срзентић! Због тога УНЦГ тражи хитне смјене Тамаре Срзентић и Ранка Вујовића, извршног директора АЕМ-а- поручују из Удружења.
Додају:"Вриједан јубилеј који и ове гидине обиљежавамо – 150 година новинарства у Црној Гори и даље је на почетку. УНЦГ је прије годину дана покренуло причу о штампању одговарајуће монографије поводом тог догађаја и сматрали смо да је то не само овинарски, него и државни подухват".
-Међутим, у владином службама мисле другачије и немају намјеру да било шта ураде по том питању. Ипак, УНЦГ неће одустати од тог пројекта и надамо се да ћемо сами обезбједити новац за тај пројекат. Монографија о 150 година новинарства то заслужује и њено штампање била би круна рада нашег удружења! Није то једини проблем са којим кубури наше удружење. И просторије су нам камен о врату, а постојеће које тобож користимо боље и да немамо. Оне су под кључевима ДПС-а и да бисмо у њих ушли морамо да прођемо неколико провјера. Наше постојеће просторије права су слика новинарског домаћег тренутка и доказују да су новинари на маргинама друштвеног живота, а посебно старих и нових структура власти-наводе у саопштењу.
Сматрају да "стање у медијима сваке године се погоршава".
-Новинари не само да примају мизерне плате, раде без осигурања и осталих обавеза послодавца, него су често и на мети разних напада. Преко 25 новинара ове године било је изложено некој врсти насиља, што говори и да нова власт, попут старе, мало ради да заштити новинаре и створи нам услове достојне за рад и достојанство човјека. Нажалост, дио кривице за све то имају и новинри. Подијељени попут политичара, закопани у своје ровове, досљедно продају своју професију за политичку подобност. Међу нама нема ни основне солидарности и спремни смо да за „шаку долара“ нападнемо не само колеге, него све оне који не дијеле политичке и остале ставове медијских послодаваца. Хоће ли новинари успјети да то превазиђу показаће вријеме, али за сада мало је знакова да су новинари свјесни да њихова судбина, између осталог, зависи и од њих самих-наглашавају.
Додају:"И поред тога новинари не смију да посустају и предају се на милост и немилост политичарима, него морају да пронађу методе да сачувају слободу и да своју професију прикажу онаква каква је, а не онакву какву од ње праве они који нијесу новинари.
