Радна група ускоро ће донијети Нацрт закона о високом образовању, најавила је државна секретарка у Министарству просвјете, науке, културе и спорта, Милица Кадовић.

Из Министарства су саопштили да је ресорна министарка Весна Братић примила данас програмску менаџерку Одјељења за образовање Савјета Европе (СЕ), Весну Атанасову, шефицу операција програмске канцеларије СЕ у Подгорици, Евгениу Гиакоумопоулоу и асистенткињу на пројекту у тој организацији Марију Мердовић.

Из тог Владиног ресора казали су да је Атанасову посебно интересовао статус Закона о високом образовању и да је понудила експертску помоћ у финалној фази израде тог закона.

 - Кадовић је најавила да ће ускоро Радна група донијети нацрт тог закона, и управо у тој фази експертиза СЕ била би веома корисна -  наводи се у саопштењу.

Братић је нагласила да је основно полазиште било да се у сам процес израде закона укључи што више страна, а то су представници студената, Универзитета, представници и институције у оквиру Министарства, невладине организације (НВО), како би се на најбољи начин, примјеном тог закона заштитила права студената и наставног особља.

Из Министарства су казали да је главна тема састанка била статус имплементације пројекта „Квалитетно образовање за све“, који се спроводи у оквиру ширег оквира Хоризонтал Фацилитy (ХФ) за Западни Балкан.

 - Као и идеје за трећу фазу ХФ-а, чији је почетак предвиђен у јануару 2023. године, а које би се прије свега тицале борбе против дискриминације у просвјети, инклузивног образовања, дигиталног грађанства -  додаје се у саопштењу-

Атанасова је захвалила Братић на подршци у реализовању тог пројекта и казала да се нада да ће се изврсна сарадња са Министарством бити настављена.

Она је, како је саопштено из Министарства, посебно истакла важност усвајања Закона о академском интегритету.

 - Као и посебност наше земље у том смислу, јер је Црна Гора једина држава у региону која је усвојила тај закон - наводи се у саопштењу.

Братић је рекла да је Министарство формирало Етички одбор као пандан Етичком комитету Универзитета, који се руководи тим законом.

Саговорници су разговарали и о статусу усвајања Стратегије високог образовања.

Кадовић је казала да је та стратегија добила позитивно мишљење од Европске комисије, али да је у међувремену дошло до промјене у статистичким подацима који су достављени од Завода за статистику, што значи да ће након допуне података имати њену коначну верзију.

Начелница одјељења за информационо-комуникационе технологије, статистику и дигитализацију, Марина Матијевић, говорила је о ИТ стратегији и процесу дигитализације у образовању.

Она је нагласила да је фокус цијеле Владе на дигитализацији.

Како је навела Матијевић, заспослени у Министарству активно су укључени у израду три стратегије, и то за дигиталну трансформацију, сајбер безбједност и за дигитализацију образовног система.

ИТ индустрија, како је казала, у образовном систему има велики значај.

Према ријечима Матијевић, она у великој мјери може повећати квалитет образовања.

 - Самим тим у питању су струке које нам је циљ да промовишемо, јер утичу не само на дигиталну трансформацију за унапређење цијеле ИТ индустрије, већ могу да допринесу комплетном економском развоју државе -  додала је Матијевић.

Она је нагласила да је развијање одговарајућег дигиталног еко система у школама неопходно за унапређење образовања у том смислу.

То, како је објаснила Матијевић, подразумијева стварање услова да ученици могу да стекну дигиталне вјештине опремањем школа, израдом дигиталних садржаја, разним моделима и системима за онлајн колаборацију и самостално учење .

Она је рекла да је унапређење информационог система образовања још један стратешки циљ који је успостављен у Црној Гори.

На њему су, како је додала Матијевић, базиране електронске услуге, као што су електронски упис дјеце у предшколске, основне, средње и установе високог образовања.

 - Један од модела на којем је базиран информациони систем је идентификација дјеце у ризику од напуштања школе - рекла је Матијевић.

Она је навела да се ради о врло значајеном моделу, који на основу оцјена, изостанака, васпитних мјера сигнализира које је дијете у ризику, а кроз који се може открити и вршњачко насиље у школама.

 - На састанку је договорена сарадња у виду примопредаје опреме за 40 школа, у оквиру пилот пројекта, за потребе креирања „Медиа демократик класрум” у школама - наводи се у саопштењу.