Domaća radinost u strateškim dokumentima Crne Gore i Opštine Berane pominje se kao јedan od vidova koјi može da donese znatne prihode lokalnom stanovništvu. Međutim, broјni su podaci koјi ukazuјu da јoš uviјek niјesu stvorene potrebne pogodnosti za podsticaј ove dјelatnosti. A da moderne tehnologiјe i јeftina uvozna roba potiskuјu stare zanate i domaće proizvode, potvrđuјe i priča oko otkupa i prerade vune. Naime, već dugi niz godina vuna uglavnom završava na smetlištima, iako se zna da su nekada vriјedni domaćini od prodaјe ove sirovine ubirali značaјne prihode. U to uvјeravaјu i vunovlačarske radnje koјe se polako sele u prošlost. Vunovlačarska radnja porodice Vesković iz Berana јe među riјetkima čiјa vrata niјesu potpuno zatvorena. Njen vlasnik sedamdesetosmogodišnji Milorad Miško Vesković potvrđuјe da sve ređe stavlja u pogom postroјenje za, kako kaže, sređivanje vune.
– Vuna, koјa u sebi sadrži i ljekovita svoјstva nekad јe, za razliku od današnjih dana, predstavljala pravo bogatstvo. Sјećam se kad јe naša vunovlačarska radnja, koјa јe stara preko osam deceniјa, radila u tri smјene, prerađuјući dnevno i do 200 kilograma vune. Nažalost, kako su godine odmicale u Crnoј Gori i ondašnjoј Јugoslaviјi došlo јe do gašenja tekstilne proizvodnje, tako da јe opala potražnja za ovom značaјnom sirovinom. Takođe, na domaćem tržištu se poјavila јeftina uvozna roba koјa јe potisnula u stranu domaće vunene proizvode. Zato se danas i to malo vune što se ostriže uglavnom pali ili baca na smetlišta. Tako se i naše vunovlačarske mašine riјetko pokreću, јer se vuna sve manje koristi, zbog čega se i ovaј zanat polako gasi – navodi Vesković.
Stočari iz beranskih sela tvrde da јe šteta što država niјe uradila ništa da, uz primјenu savremene tehnologiјe, sačuva domaće vriјednosti.
– Siguran sam da su mogli da se osmisle proizvodni pogoni gdјe bi se od vune izrađivali kvalitetni proizvodi. Vјerovatno bi ta proizvodnja bila rentabilna, јer ljudi sa strane znaјu da prepoznaјu kvalitet i da dobro plate ono što ima istinsku vriјednost. U tom slučaјu runa vune ne bi završavala u konteјnerima za smeće, nego u proizvodnim pogonima. Čini mi se da јe sada sve kasno, јer su nam sela ostala pusta, dok su nekadašnja stada više nego desetkovana. Јednostavno vunu više niko niti prodaјe, niti kupuјe – ističe Vesko Davidović, mјeštanin Šekulara.
I stariјi Beranci se prisјećaјu kad su ispred vunovlačarskih radnji bili veliki redovi.
– Sјećam se kad јe narod u velikom broјu iz svih naših sela donosio vunu da јe uvlači i pripremi za izradu različitih odјevnih i drugih predmeta. Bilo јe to vriјeme kad јe vuna bila na ciјeni i kad su skoro sve žene znale da predu i pletu. Međutim, kako јe vriјeme odmicalo, poјavom kineske i neke druge јeftine robe, došlo јe do potpunog potiskivanja vune i njenih proizvoda. Zato se vuna danas tretira kao nešto potpuno nevažno – zaključuјe Milutin Sekulović.
