Ta organizacija je u saopštenju podsjetila da počinje pretposlednja runda razgovora o globalnom sporazumu o zagađenju plastikom pod okriljem Ujedinjenih nacija, i da njihova analiza izvještaja država o revidiranom nacrtu teksta sporazuma pokazuje da većina država podržava ambiciozne i pravno obavezujuće globalne propise tokom životnog ciklusa plastike.

- Uprkos preovlađujućoj podršci obavezujućem globalnom sporazumu, vlade se suočavaju sa konstantnim otporom male grupe država koje imaju više interesa da zaštite profit nego ljude i planetu. Sada, kada su preostale samo dvije runde pregovora, ono što vlade odluče na kraju ovonedeljnih pregovora u Otavi u Kanadi može da odluči sudbinu sporazuma - naveo je WWF.

- Vlade sada moraju da dogovaraju ključne mjere koje će najviše uticati na zaustavljanje zagađenja plastikom. Poseban naglasak je na globalnim zabranama najštetnijih jednokratnih plastičnih materijala, koji čine 60 odsto ukupno proizvedene plastike na svijetu - rekla je Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.

Na taj način bi bilo, kako je ocjenila, osigurano smanjenje plastičnog zagađenja, a ako bi bio globalno dogovoren i obavezujući dizajn i karakteristike plastičnih proizvoda, onda gotovo bilo izbačeno nekontrolisano kruženje plastike u prirodi.

Tokom prethodnih krugova pregovora je manje od deset država uspjelo da odloži i poremeti postupak suprotno jednoglasnoj odluci donijetoj 2022. godine da se usvoji globalni instrument za okončanje zagađenja plastikom.

- Pregovarači koji će učestvovati u četvrtoj fazi moraju se fokusirati na stvaranje široke podrške, jer bi bilo šta manje u ovom trenutku pregovora ugrozilo sprovođenje važnog sporazuma i ubrzalo krizu zagađenja plastikom - smatraju u WWF.

Nedavno istraživanje Ipsosa pokazalo je da 85 odsto ljudi u svijetu želi globalnu zabranu jednokratnih plastičnih proizvoda.

- Peticiju koji je prošle godine pokrenuo WWF potpisalo je više od 250 hiljada ljudi i ovi podaci samo govore u prilog tome da je potrebno volju građana učiniti obavezujućom za sve. Na taj način će pravičnije biti raspoređeno zagađenje plastikom među državama, je su trenutno, ekološki, socijalni i ekonomski troškovi plastike tokom njenog životnog ciklusa osam, u nekim slučajevima i deset puta veći za zemlje sa niskim i srednjim prihodima nego za zemlje sa visokim prihodima - istakao je WWF u saopštenju.