Троје малољетника извршило је самоубиство од почетка године до средине августа, показују подаци Управе полициjе, каже за "Дан" координаторка СОС линије Удружења "Родитељи", социјална радница Лепа Жуњић. Упозорава да је слична статистика забиљежена и претходних година, па jе било десет самоубистава дjеце од почетка 2017. до краjа 2020. године.
– Важно jе истаћи и чињеницу да jе широм свиjета самоубиство jедан од водећих узрока смрти код младих особа. Морамо бити свjесни да jе проблем самоубиства младих особа присутан и код нас, па jе битно да причамо о томе и понудимо помоћ и подршку родитељима и дjеци. Такође, важно jе и разбиjати предрасуде да су особе коjе почине самоубиство или то кажу да ће учинити психички поремећене jер наjчешће нијесу. Наjчешће се ради о безнадежним ситуациjама из коjе особе не виде могуће рjешење, објашњава Жуњић.
Појашњава да бесплатна СОС родитељска линиjа ради сваким радним даном од девет до 15 часова и на њоj родитељи/старатељи могу добити савjете у вези са васпитањем дjеце, односа са дjецом и породицом, развоjним фазама и потребама дjеце, као и различитим проблемима и недоумицама с коjима се родитељи суочаваjу током периода њиховог одрастања.
– Jедан броj родитеља коjи су се обратили за савjет звао је управо из забринутости jер jе диjете директно или индиректно указало да размишља о самоубиству или нестанку. Код родитеља коjи су се обратили за помоћ ово је био аларм да jе потребно затражити помоћ jер су се забринули да би диjете заиста могло нашкодити себи.
Први савjет коjи родитељи добиjу на линиjи јесте да се то што jе рекло диjете треба схватити озбиљно и затражити помоћ. Наjчешће сазнаjемо да су у позадини анксиозност, одређена депресивна стања код дjетета, неке тешке животне ситуациjе, недостатак самопоуздања и лоша слика о себи, смањен контакт са вршњацима, затвореност и отежана комуникациjа са члановима породице... Како jе разговор о самоубиству наjчешће потреба да се ублажи бол и затражи помоћ, разговор се наставља у тражењу снаге код родитеља да помогне дjетету, наводи Жуњић.
Додаје да неки од наjчешћих савjета, поред тражења стручне помоћи, јесу да слушаjу диjете без осуђивања, да се труде да разговараjу са њим и проводе више времена у заjедничким активностима.
– Затим треба искрено разговарати о забринутости коjу осjећаjу због ситуациjе у коjоj се диjете нашло, да се лоцираjу и друге особе од повjерења – другари или чланови породице коjи су младима значаjни, да се истраже инетесовања дjеце, хобиjи како би пажњу усмjерили на позитивне ствари.
Увиjек будемо охрабрени када родитељи позову и затраже помоћ jер jе то знак да су свjесни проблема да су риjешили да га подиjеле и затраже помоћ како би заjедно помогли дjетету, jер смо свjесни чињенице колико се о оваквим стварима ћути. Оно што често чуjемо, посебно од родитеља коjи живе у мањим општинама jесте да не постоjи развиjена подршка младима у виду савjетовалишта и да често не знаjу гдjе би потражили помоћ. Зато jе важно да се прича о овоj и сличним темама, да се промовишу постоjећи сервиси подршке али и отвараjу нови у циљу што бољег менталног здравља наших младих, оцјењује Жуњић.
