/ -Радио1. хр

За девет мјесеци Агенција за СПИ добила 3.900 жалби, стање још горе

Има доста несналажења, незнања, али и неодговорности и подметања од наслијеђеног кадри, тврди Раденко Лацмановић, бивши члан Савјета Агенције за СПИ

Нова влада обећала је на почетку мандата већи ниво транспарентности у раду, а након 10 мјесеци рада саговорници "Дана", поводом Међународног дана права јавности да зна, оцјењују да то обећање није испуњено и да је ситуација у неким областима гора него што је била. Члан Савјета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама Мухамед Ђокај каже да су од почетка године добили око 3.900 жалби због ћутања администрације и недостављања информација по захтјевима НВО, медија и грађана. Он истиче да је најгора ситуација у министарствима просвјете, науке, културе и спорта, здравља и екологије, просторног планирања и урбанизма, док најбоље раде у ресору унутрашњих послова, пољопривреде и одбране, гдје је транспарентност повећана.

– По захтјевима за слободан приступ информацијама (СПИ) не поступа ни Генерални секретаријат Владе и ту имамо доста жалби. Генерално, слика је сада гора него када је у питању прошла власт и жао ми је што то морам констатовати, јер је постојало обећање да ће се стање унаприједити. Упалила се црвена лампица и забрињавајући је ниво нетранспарентности – каже за "Дан" Ђокај.

Истиче да се информације и даље проглашавају за пословне тајне, што је наставак лоше праксе, те истиче да је доступност информација главни инструмент у борби против корупције који се мора користити и поштовати.

Бивши члан Савјета Агенције Раденко Лацмановић oцјењује за "Дан" да стање није добро, али да оно у највећој мјери представља наслеђе старе лоше праксе.

– Има доста несналажења, незнања, али и неодговорности и подметања од наслијеђеног кадра. Немамо разлога за славље Међународног дана права јавности да зна.Органи власти би требало добро да припазе да се уговрима које потписују не обавезују на тајност у пословању јер то није добра порука. Може све и да буде у реду и како треба, али када се нешто крије,то изазива сумњу. Сви подаци, посебно они који се односе на финансије треба да буду транспарентни – поручује Лацмановић.

Нема помака

У овоj години немамо никакав помак када jе у питању рад на политикама отворености власти, одустало се од израде стратегиjе отворености, процес Партнерства за отворену управу (ОГП) стагнира, а кључни закон у овоj области – Закон о слободном приступу информациjама, jош не стиже да буде приоритет, поручила jе програмска директорка Центра за демократску транзициjу (ЦДТ) Милица Ковачевић. Она jе то рекла на отварању конференциjе "Отвореност извршне власти: Слиjепа улица за информациjе".

Извршна директорка МАНС-а Вања Ћаловић Марковић изјавила је да је и даље проблем постоjање пореске таjне, због које велики броj података у посjеду власти ниjе jавно обjављен.

– Jа сам имала велика очекивања, очекивала сам корjените реформе, да видимо неке ствари коjе су свих ових година биле таjне, да ће имати нека готова рjешења, да ће бити спремни да саслушаjу циjело друштво, да измјена оних закона коjе jе претходна власт уништила буде приоритет, шта се суштински десило од тога – ништа – казала је она и истакла да нека постоjећа министарства обjављуjу и мање информациjа него претходна власт.

Министарка jавне управе, дигиталног друштва и медиjа Тамара Срзентић рекла jе да раде на томе да се од ћутања управе крене у другом смjеру.

– Прошируjемо опсег информациjа коjе органи мораjу проактивно да обjављуjу, а нарочито оних коjе се тичу финансиjа – каже министарка.

Према оцјени Инес Мрдовић из Невладине организације Акције за социјалну правду неопходно jе што приjе усвоjити измjене Закона о слободном приступу информацијама, како би се створио простор за већу транспарентост.

– Иако jе нова власт обећала потпуну транспарентост, видимо да jе то jош пут од седам миља. Биљеже се помаци, али то ниjе довољно након година и година бивше власти, коjа jе систематски сакривала податке. Потребно jе знатно боље обезбиjедити право jавности да зна и дати приступ подацима, коjи су у jавном интересу – истакла је за "Дан" Мрдовић.

Предсjедник Управног одбора Института алтернатива Стево Мук оцијенио је да се Влада оглушуjе о обећања веће транспарентности. Он каже да иновирање закона не иде у правцу укидања неутемељених ограничења приступа информациjама, док jе њихова инициjатива за обjављивањем одређених сетова података одбиjена.

– Пет НВО међу коjима jе и ИА, свега пет дана након формирања нове Владе, упутиле су инициjативу да се измиjени Закон о слободном приступу информациjама са конкретним и образложеним предлозима. Влада jе тек у jуну ставила на jавну расправу нацрт измjена, коjе, међутим, ниjесу одговориле на кључне проблеме у пракси. Надлежно министарство jе упорно у намjери да задржи пословну таjну и интелектуалну своjину, као основ ограничења приступа информациjама, без преиспитивања дефинисања ових поjмова у посебним законима. Проблем jе што се значење пословне таjне и интелектуалне своjине црпи из броjних других закона коjи их махом дефинишу у контексту приватног сектора – упозорава Мук.