Влада је задужила Министарство финансија и социјалног старања да обезбједи средства из текуће буџетске резерве за реализацију Фонда за подстицање плурализма и разноврсности медија у износу од 344 хиљада еура.
На данашњој сједници Владе, којом је предсједавао премијер Здравко Кривокапић, усвојена је информација о Фонду за подстицање плурализма и разноврсности медија.
- Увођењем Фонда се гарантује транспарентно финансирање интернет публикација и штампаних медија на основу чега им се омогућава да пруже широк спектар плуралистичких информација и различитих садржаја са пуном независношћу од утицаја и притисака - каже се у саопштењу.
Како је саопштено из Владе, Законом је предвиђено да се Фонд финансира из буџета Црне Горе у фиксном износу од најмање 0,09 одсто бруто домаћег производа.
- Тим поводом, задужено је Министарство финансија и социјалног старања да за ту намјену обезбиједи износ од 344.037 еура - наводи се у саопштењу.
Влада је усвојила кључне налазе из годишњег извјештаја Европске комисије (ЕК) за Црну Гору за ову годину.
Тим поводом, како се наводи, задужене се радне групе за припрему и вођење преговора о приступању Црне Горе Европској унији (ЕУ) да сагледају све налазе и препоруке из извјештаја ЕК и да до 1. децембра доставе Влади на усвајање Мапе пута за испуњавање завршних мјерила.
Влада је усвојила информација о активностима које се предузимају у области реформе јавне управе у складу са препорукама извјештаја о напретку Црне Горе за ову годину.
У дискусији је наглашено да реформа јавне управе заједно са владавином права и економским управљањем представља један од предуслова приступања Црне Горе ЕУ.
Како је саопштено, крајњи циљ реформе јавне управе, процеса дигитализације и оптимизације је оптимална и ефикасна јавна управа, која ће бити бољи сервис за грађане и привреду, са посебним нагласком на одговорност руководилаца институција.
Наводи се да је ЕК објавила извјештај у коме је оцијенила да је Црна Гора умјерено спремна за реформу јавне управе и са ограниченим напретком у претходном периоду.
У информацији је наведено да се дјеловањем Владе и Савјета за реформу јавне управе, усвајањем реформских закона и стратегија, Динамичког плана акција до краја ове године, као и кроз дјеловање радних тимова образованих у сарадњи са цивилним сектором, Унивезитетом, заједницом општина, пажљиво и посвећено ради на реализацији циљева усмјерених ка испуњењу европских стандарда и вриједности добре јавне управе.
Влада је донијела одлука о образовању радне групе за припрему и вођење преговора о приступању Црне Горе ЕУ за област правне тековине Уније, која се односи на преговарачко поглавље 22 – Регионална политика и координација структурних инструмената.
У дискусији је наглашено да се образовањем радне групе њен састав жели прилагодити новим околностима и кадровским промјенама до којих је дошло након формирања Владе.
Из Владе су рекли да доношење те одлука произилази и из потребе прилагођавања преговарачке структуре Црне Горе актуелној фази преговарачког процеса, у којој се очекује испуњавање задатих завршних мјерила у том поглављу, како би се стекли услови за добијање зеленог свијетла за затварање предметног поглавља.
Влада је усвојила извјештај о реализацији Акционог плана за испуњавање завршних мјерила у Поглављу 27 – животна средина и климатске промјене, за извјештајни период од фебруара до јула ове године.
Наводи се да је у извјештајном периоду планирана реализација 112 мјера, од којих су реализоване 92, што чини степен реализације 82,1 одсто.
Оцијењено је да је такав резултат на задовољавајућем нивоу, имајући у виду отежане околности изазване пандемијом ЦОВИД-а 19.
Из Владе су казали да је у току реализација већине преосталих обавеза, које су евидентиране као нереализоване, и да се њихова финализација очекује у наредном периоду.
Влада је донијела одлуку о именовању Савјета за ревизију просторног плана Црне Горе.
На данашњој сједници Влада је усвојила извјештај о раду Комисије за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија за период од 4. јуна до 4. октобра ове године.
Комисија је у извјештајном периоду утврдила да ће приоритет у раду бити најтежи и најозбиљнији случајеви напада на новинаре и њихову имовину, као и они којима у скоријој будућности пријети застара, а који су били предмет рада претходних сазива Комисије.
- Такође, поред тих случајева, Комисија се приоритетно бави новоформираним предметима у вези напада на представнике медија - каже се у саопштењу.
Наводи се да је Комисија од 4. јуна до 4. октобра ове године обрадила девет предмета напада на новинаре из своје надлежности на штету седам новинара и новинарки.
- Од тога, пет напада догодило се у овој години, а четири у ранијем периоду - каже се у саопштењу.
