За успјешну дигиталну трансформацију, кроз развој електронских услуга високог нивоа софистицираности, неопходно је, прије свега, створити правни основ у законској регулативи, саопштено је из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија.
Из тог Владиног ресора су казали да постојећа нормативна рјешења нијесу у потпуности прилагођена развоју електронских услуга, због чега је урађена детаљна анализа правног оквира за 21 приоритетну услугу.
Из Министарства су додали да је анализа урађена са аспекта општих прописа који су кључни за развој дигитализације, као и посебних прописа којима се ближе уређује пружање ових услуга, а све у циљу убрзавања процеса дигиталне трансформације.
Они су навели да је урађена детаљна анализа правног оквира за 21 приоритетну услугу у процесу дигиталне трансформације, којом су идентификовани изазови када је ријеч о дигиталној зрелости и усаглашености са Стратегијом дигиталне трансфирмације.
Која је, како су додали, дала и конкрентне смјернице и препоруке за унапређење политика.
Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, казала је да се, како постојећа нормативна рјешења нијесу сва у потпуности прилагођења развоју електронских услуга, указала потреба за детаљном анализом правног оквира за 21 приоритетну услугу у процесу дигиталне трансформације.
- Анализа правног оквира за развој електронских услуга усвојена је на сједници Владе са циљем будућих унапређења појединачних прописа, а у сврси даљег развоја електронских сервиса и омогућавања грађанима једноставније комуникације са јавном управом и остварирање права без чекања на шалтерима институција- казала је Срзентић.
Она је истакла да су већ сада направљени искораци у тој области, па тако усвајањем Предлога закона о електронском документу, и „надамо се његовим усвајањем у Скупштини“, допринијеће се убрзању дигиталне трансформације, афирмацији коришћења електронског документа, дигиталног потписа и електронског печата у јавној управи и привреди.
У саопштењу се наводи да је Министарство јавне управе у сарадњи са осталим министарствима обухватило списак приоритетних услуга чијом би се реализацијом убрзала дигитална трансформација и грађанима омогућила једноставнија комуникација, за чим се посебно указала потреба током пандемије коронавируса.
Из Министарства су казали да је анализом обухваћена 21 приоритетна услуга, а то су, између осталих, захтјев за издавање личне карте и пасоша, подношење захтјева за издавање, обнављање возачке дозволе, пријава за регистрацију возила, електронска пријава и одјава запослених.
Како су навели, то су и електронски сервис у области планирања простора, накнада за рођење дјетета, еДјечији додатак, пријава за обављање угоститељске дјелатности и издавање рјешења и друге услуге.
Наводи се да је тиме, осим општих прописа, анализирано и 166 додатних прописа (56 закона, 87 подзаконских аката и 23 друга акта).
- Којим су регулисане појединачне услуге, идентификоване сметње, односно баријере за дигитализацију услуга и дате препоруке за њихово превазилажење, са аспекта општих прописа који су кључни за развој дигитализације, као и посебних прописа којима се ближе уређује пружање ових услуга- додаје се у саопштењу.
Процјена правног оквира за дигитално управљање кроз Анализу правног оквира за развоја електронских услуга, спроведена је у оквиру пројекта „Е-услуге и дигитална инфраструктура као одговор на Цовид-19” који финансира Европска унија, а спроводи Програм Уједињених нација за развоја у сарадњи са Министарством јавне управе, дигиталног друштва и медија.
