Предсједница Самосталног синдиката здравства, интерниста Љиљања Кривокапић казала је за "Дан" да ће тражити хитан састанак са министром здравља Драгославом Шћекићем због предстојећег почетка примјене новог Закона о зарадама у јавном сектору, којим ће плате љекерима специјалистима од 1. јула бити увећане за још око 400 еура, али не и осталима у здравству.
Она истиче да медицинске сестре које имају вишу школу, због дискриминације размишљају о протесту. Кривокапићева тврди да је тим прописом нарушен социјални дијалог и да се поставља питање да ли ће Фонд за здравствено осигурање и држава имати новца за повећање "коефицијената сложености посла".
Влада је кроз програм Европа сад од 1. јануара љекарима повећала плате за око 220 еура, а медицинсиким сестрама за 160 (од 30 до 40 одсто). Подсјећа да је тренутни дуг Фонда око 50.000.000 еура.
Према ријечима Кривокапићеве, од 1. јула треба да буду увећане зараде љекарима, иако је познато да су и до сада једва исплаћиване, због чега су смањивали обрачуне зарада за дежурства не рачунаjући минули рад.
– Нико ниjе питао репрезентативне синдикате, па jе тиме нарyшен социjални диjалог. Ми смо доставили Скупштини захтјев да сви буду обухваћени тим законом или да се стави ван снаге дио закона којим се врши дискриминација у односу на остале запослене у здравству са високом или вишом школом. Уколико остане овакво рјешење, колегинице и колеге са сјевера Црне Горе разматрају да се крене у штраjк здравствених радника. Нас не треба да интересуjе има ли пара за исплату jер када их jе и било ниjе се имало слуха за запослене у здравству. Тражићемо хитан састанак са новим министром здравља – истиче Кривокапићева.
Она је као примјер навела како ће изгледати примјена закона у случају њене зараде, те ће јој коефицијент сложености посла бити увећан са 16 на 21.
– Ја сада имам коефицијент 16 и стартну плату 1.100 еура. По новом обрачуну имаћу коефицијент 21 и основну плату око 1.500 еура. Питам се колико ће имати колеге коjе су ова два мјесеца имала свеукупна примања већа од 4.000 еура, како то све исплатити да ли ће се морати увести смјенски рад како се не би додатно плаћао рад за смањивање листа чекања, рад у комисиjама, савјетима, конзилијумима. Наравно, и даље ће мање зараде имати оне колеге и медицинске сестре које немају могућност да раде прековремено, дежурају и буду чланови комисија. Примарна здравствена заштита добија плате преко капитациjе и броја регистрованих осигураника на цијелој територији државе – каже Кривокапићева.
Министарство финансиjа и социjалног старања дало jе у децембру негативно мишљење на измjене Закона о зарадама у jавном сектору и амандмане потпредсjеднице Скупштине Бранке Бошњак коjима jе предложено да се љекари и универзитетски професорима уврсте у таj пропис и да им се коефициjенти зарада повећаjу од 60 до 70 одсто.
Бошњак jе амандманима тражила да се, осим повећања плата за љекаре и професоре, у року до шест мjесеци усагласе коефициjенти зарада и за остале запослене у здравству и на Универзитету Црне Горе, како би повећање обухватило све запослене. У мишљењу министарства указано jе да би предложене измjене закона довеле до знатног оптерећења фискалне стабилности и изазвале селективну примjену прописа.
