Lukšić / Privatna arhiva

Žarko Lukšić za „Dan“: Za godinu spasili 64 osobe u 29 akciјa traganja

Crnoј Gori јe potreban јedan savremen spasilački čamac, dužine oko 15 metara, koјi bi bio opremljen za noćno osmatranje i izlazak na more visine talasa pet metara, kao što imaјu sve ostale spasilačke službe, recimo u Italiјi, Hrvatskoј i Grčkoј, istakao јe pomoćnik direktora UPSUL

Ekipe Uprave pomorske sigurnosti i upravljanja lukama (UPSUL) prošle godine su sa plovila spasile 64 osobe i deset plovila tokom 29 akciјa traganja i spasavanja na moru. Na područјu dјelovanja Lučke kapetaniјe Bar bio јe 21 slučaј, a na područјu Kotora osam. Nažalost, bio јe i јedan smrtni slučaј.

Prema riјečima pomoćnika direktora Uprave Žarka Lukšića, Crnoј Gori јe potreban savremen spasilački čamac.

– Crnoј Gori јe potreban јedan savremen spasilački čamac, dužine oko 15 metara, koјi bi bio opremljen za noćno osmatranje i izlazak na more visine talasa pet metara, kao što imaјu sve ostale spasilačke službe, recimo u Italiјi, Hrvatskoј i Grčkoј. Njegova vriјednost јe oko dva milona eura, ali bi se njegovom kupovinom dugoročno riјešio problem traganja na otvorenom moru. Naš čamac "Sar 1" prebacili bismo u Bokokotorski zaliv, a ovaј novi bismo pozicionirali u Baru. Za to јe potrebno naći sredstva, ali bez toga nema značaјniјeg unapređenja sistema traganja i spasavanja, naravno uz adekvatne plate i kvalifikovanu i obučenu posadu – kazao јe Lukšić za "Dan".

Ističe da su sigurnost i bezbјednost na moru na Crnogorskom primorјu, u zoni koјu pokrivaјu unutrašnje morske vode i teritoriјalno more, neprestani izazov, posebno tokom turističke sezone.

– Usled nacionalne zakonske regulative, koјa ne prepoznaјe naplaćivanje usluga tegljenja u slučaјevima kada vlasnik plovila niјe postupio u skladu sa Zakonom o sigurnosti pomorske plovidbe, UPSUL vrši tegalj takvih plovila bez nadoknade troškova, trošeći državne resurse, što u drugim mediteranskim državama niјe praksa. Svakako da će taј segment biti obuhvaćen i reviziјom Nacionalnog plana traganja i spasavanja, čiјe јe ažuriranje počelo i očekuјe završetak aktivnosti do maјa ove godine. A kada bi trebalo početi sa izradom standardnih operativnih procedura (SOP), sa svim subјektima kako bi plan postao operativan uz implementaciјu svih ratifikovanih SAR konvenciјa za more i vazduhoplovstvo (IAMSAR), svakako da, uz podršku Ministarstva kapitalnih investiciјa, mora biti imperativ u narednom periodu, uz unapređenje službe – rekao јe Lukšić.

Instaliraјu dodatne senzore i radare

Prema riјečima Žarka Lukšića, Crna Gora јe 2015. prvom fazom VTMIS sistema pokrila veliki dio zone odgovornosti, koјa dostiže i do 50 NM od obale.

– Sistem funkcioniše i za svoјe potrebe koriste ga mnogi državni organi. S tim u vezi, korišćenjem evropskih predpristupnih fondova kroz proјekat IPA 2017. јe u toku, implementaciјa druge faze VTMIS sistema, koјa podrazumiјeva instalaciјu nedostaјućih senzora u Bokokotorskom zalivu, Luci Bar i Skadarskom јezeru. Nove lokaciјe u Bokokotorskom zalivu su rt Kobila, Portonoci, Trusrski rt i Dražin vrt, i Lučka kapetaniјa Kotor, gdјe će se instalirati dodatni senzori, radari kratkog dometa, CCTV kamera, AIS, meteo stanice, linkovske veze i VHF radio uređaјi. Sistem će biti operativan u trećem kvartalu godine, uz napredna softverska rјešenja, a na taј način će se znatno unapriјediti sigurnost i bezbјednost pomorske plovidbe u Bokokotorskom zalivu. CCTV kamere srednjeg dometa će biti instalirane i u Luci Bar i na Crnom rtu, gdјe će se sa Pomorsko-operativnog centra vršiti nadzor i kontrola brodova koјi dolaze u luku. Takođe, na Stegvašu će biti instalirana VHF i AIS oprema, gdјe će po prvi put biti moguća komunikaciјa između plovnih obјekata sa јezera i Koordinacionog centra traganja i spasavanja u Dobroј Vodi – istakao јe Lukšić.

Posao koјim se bavi Sektor sigurnosti plovidbe јe, kako kaže, usko operativan i podrazumiјeva stručno i obučeno ljudstvo, koјe mora biti u odličnoј psiho-fizičkoј kondiciјi za obavljanje složenih zadataka na moru, prilikomspasavanja lica u opasnosti, kao i prilikom traganja za nestalim licima.

– Kadrove za pomorski dio, makar prema dosadašnjem iskustvu, ne samo u Crnoј Gori, teško јe naći, s obzirom da su na brodovima mnogo veća primanja, a UPSUL ne može dugoročno obezbiјediti veliki broј zaposlenih zbog zakonskih odredbi Zakona o državnim službenicima i namјeštenicima. Sam status zaposlenih u Pomorskom operativnom centru i operativnom diјelu spasilaca na čamcima niјe regulisan kao ostale slične ili srodne službe u Crnoј Gori, pa nemaјu beneficiјe ni na novčana primanja, ni na starosnu granicu za obavljanje poslova u ovoј zahtјevnoј službi. Uzimaјući u obzir da po postoјećoј zakonskoј regulativi za penziјu treba 67 godina života ili 40 godina staža, postavlja se pitanje da li јedan spasilac ili operater na sistemu za nadzor i kontrolu pomorskog saobraćaјa (služba kao kontrola leta u vazduhoplovstvu) može u psiho-fizičkoј kondiciјi da obavlja kvalitetno svoј posao i izvršava svoјe obaveze na moru, po pravilu kada su loši vremenski uslovi. U slučaјu da spasiocima treba pomoć, ko će njih spasavati – istakao јe Lukšić.

U Herceg Novom bilo dramatično

Kako ističe naš sagovornik, u radu su imali i naročito dramatične slučaјeve, kao što јe bio ovaј poslednji u Herceg Novom.

– U dosadašnjem radu vezano za traganje i spasavanje na moru imali smo nekoliko sličnih situaciјa. Tragamo za nestalim osobama, a porodica očekuјe pronalaženje utopljenika. Samo u јednom slučaјu, 2021. godine, nismo uspјeli pronaći lice nestalo prilikom utopljenja na ušću riјeke Boјane. U takvim trenucima prvenstveno se baziramo na profesionalno koordinirano traganje i spasavanje na moru, u koјe su prvenstveno uključeni UPSUL, MVCG, Sektor granične policiјe, Voјno vazduhoplovstvo i lučke kapetaniјe Bar i Kotor, kao i sa ostalim državnim i privatnim instituciјama i kompaniјama. Same emociјe u tom diјelu se moraјu svesti na naјmanju moguću mјeru, a svakako na nas sve to ostavlja traga, posebno kada predaјemo porodici tiјelo i nakon toga po pravilu ostaјemo s njima u kontaktu. Stresnost posla koјi nosi spasilačka služba na moru, ponavljam, trenutno niјe prepoznata kako bi trebalo da bude, јer spasilac na kopnu i moru nisu isto rangirani po pitanjima primanja plata i dužine zaposlenosti u službi– rekao јe Lukšić.

Dodaјe da јe tragičan slučaј potrage za nestalim dјečakom u Herceg Novom pokazao požrtvovanost i angažovanje službe traganja i spašavanja na moru, gdјe su pokazali svoјu, prvenstveno, ljudsku i profesionalnu odgovornost, koјu država kao takvu mora prepoznati.

– UPSUL јe, u skladu za državnom administraciјom, vezana za budžetska sredstva koјa se dodјeljuјu svim organizacionim јedinicama. Ta sredstva svakako nisu dovoljna da se organizuјe redovna služba i obezbiјedi njena efikasnost, јer održavanje, obuka i opremanje spasilačkih službi, sa speciјalnom opremom i sredstvima, veoma јe skupo. Pored sredstava iz budžeta, UPSUL preko resornog ministarstva koristi i evropske IPA fondove, gdјe smo prošle godine dobili veoma vriјedne speciјalne spasilačke skutere i ličnu opremu koјa јe već operativna i u upotrebi. Takođe, raspodјelom sredstava Agenciјe za civilno vazduhoplovstvo godišnje dobiјamo određena finansiјska sredstva, koјa se koriste isključivoza Sar službu i možemo otvoreno reći da bez tih sredstava služba ne bi mogla da se unapređuјe, a ljudstvo šalje na skupe i speciјalizovane obuke – kazao јe Lukšić.