Већина болница и домова здравља има неизмирене дугове за комуналије, медицинска средстава и кисеоник, који датирају из последњих неколико година, што им умногоме ремети рад, потврђено је "Дану" из тих установа. Према подацима из Опште болнице "Данило I" са Цетиња и болнице у Бијелом Пољу, за комуналије, воду, струју и медицинска средства дугују 269.000, односно 225.000 еура. И из беранске болнице је "Дану" потврђено да имају дуг од раније за љекове и кисеоник. Према подацима Фонда за здравствено осигурање, комплетан здравствени систем дугује око 40.000.000 еура за љекове,медицинска средства и лијечење ван система.
Директор Опште болнице "Данило I" Владимир Павићевић, који је прије неколико дана поднио оставку на ту функцију, истиче за "Дан" да су на дан, 31. јануара 2021. године имали дуг од 269.000 еура и да за сада успијавају да се изборе са тим проблемом.
– Дуг је привидно већи јер задње двије транше на крају прошле године, које је требао да уплати Фонд за здравствено осигурање нису на вријеме уплаћене. Тај дуг се односи углавном на материјалне трошкове комуналије, струју, воду и дио набавки. Успијевамо за сад да испегламо ствари и знаћемо на крају првог квартала каква је стварна ситуација са финансијама. Што се тиче проблема недостатка кадра, он је евидентан и постоји, дуго није дошло до подмлађивања и обнове кадра, а то је изражено и у свим установама. Мало љекара се јавља на специјализације. Планирање кадровске политике је било лошије и љекари могу да бирају гдје им је боље. Оставку нисам поднио због такве ситуације, већ из приватних разлога, да бих могао да се посветим својој струци – каже Павићевић.
Директор Опште болнице Беране Милорад Магделинић казао је за "Дан" да су измирили дугове према државним установама за комуналије и гориво, али да постоји дуг за набавке, љекове и кисеоник.
– Немам тачан податак о којем износу је ријеч, јер тај дио се налази у служби за финансије и са њим рапсолаже Фонд за здравствено осигурање. Имамо одређени дуг за набавке љекова и испоруку кисеоника који се плаћа преко Фонда. Све болнице имају дугове и то је нешто што смо наслиједили – истиче Магделинић.
Директор барске болнице Игор Каришик jе казао да нема податке да ли имају дуговања и да сваке године расту потребе здравствених установа и пацијената.
Из Фонда здравства су недавно "Дану" саопштили да су тражили повећање буџета управо због нагомиланих дугова у здравственом систему.
– Разлог за захтјев за повећање буџета условљен је тиме што су сагледани наслијеђени дугови из претходног периода, који су резултирали стварањем акумулираних неизмирених обавеза, као и сагледавањем стварних потреба здравственог система. Наиме, увођењем нових процедура дијагностике и лијечења, као и набавком неопходне нове опреме, дошло је до пораста трошкова, што је повукло за собом додатна средства за набавку љекова и медицинских средстава, као и другог потрошног материјала и сервисног одржавања. Одобрена средства која су мања од достављеног нацрта и нереално планирање буџетских средстава за здравствени систем, за последицу ће имати стварање финансијски неодрживог здравственог система, који ће негативно утицати на грађане Црне Горе као кориснике здравственог осигурања – саопштили су раније из Фонда.
