<p>Први дан жена обиљежен је 1909.године у САД (илустрација)</p>

Први дан жена обиљежен је 1909.године у САД (илустрација) / Фото: Википедија

Жене да дигну глас против неправде, насиља и сиромаштва

Жене се и даље у малом проценту књиже као власнице земљишта, некретнина и предузећа. Мало их jе у управљачким структурама. Жене су по правилу мање плаћене од мушкараца за исти посао, казала је за „Дан” Божена Јелушић

Жене у Црној Гори и даље се боре за своја права. Међународни дан жена, 8. март, обиљежава се данас, а многе припаднице љепшег пола боре се за голу егзистенцију, трпе насиље, немају једнак приступ тржишту рада... Жене чине већину незапослених, а недовољно су заступљене на мјестима одлучивања. Поражавајући су подаци да су за четири мјесеца прошле године забиљежена чак три случаја убиства жена од стране партнера.

Да се женска људска права не уважавају, оцјењује Аида Петровић из организације Црногорски женски лоби.

– Сиромаштво жена jе све веће и присутниjе jер се жене тешко запошљаваjу са великим предрасудама и стереотипима од стране многих послодаваца, посебно ако се желе остварити као маjке и засновати породицу. Ипак, када се диjеле откази жене су прве на удару многих послодаваца, казала је за "Дан" Петровић.

Зауставити рат, да влада мир

– "Зауставите рат у Украјини", "Сви смо прозвани да стварамо мир", "Феминизам није водио ратове", "Упркос страху стварај мир", "Мир почиње са тобом", "Рат је против живота и против достојанства", "Жене граде мир – знањем, здрављем и задовољством", "Стварање а не разарање", "Стоп садашњим и будућим ратовима", поруке су, које су, плешући "Плес мира" јуче на Тргу од оружја у Котору, упутиле учеснице перформанса "Мир нема алтернативу". Биле су поздрављене од Украјинке која их је са сузама у очима редом загрлила.

Према ријечима Петровићеве, насиље над женама jе у порасту и то jе чињеница коjа обесхрабруjе многе од њих да га приjаве.

– Поражаваjуће и врло забрињаваjуће jе сазнање да су се током само четири мjесеца десила чак три фемицида (убиства жена од стране партнера). Стављаjући у фокус људска права жена желим да укажем jавности на континуитет борбе жена за уважавање њихових људских права и да дам подстицаj женама да не ћуте већ да подигну глас против неправде, насиља и сиромаштва. Колико год било тешко, ћутање неће риjешити ниjедан облик насиља над женама, нити ће различити поjавни облици насиља престати сами од себе, нагласила је Петровић.

Предсједница Одбора за родну равноправност Божена Јелушић казала је у изјави за "Дан" да већи дио jавних политика у Црноj Гори и даље не укључуjе родну перспективу. Индекс родне равноправности износи 55, што jе много ниже од просjека у 28 земаља чланица ЕУ, коjи има вриjедност од 67,4.

– Жене у Црноj Гори наjмање су jеднаке када jе риjеч о моћи, за коjом слиjеде вриjеме, знање, новац и рад. Жене су наjвише jеднаке у области здравља. Ипак, снажниjа jе свиjест о родноj равноправности и jавност jе у начелу сензибилисана да препознаjе њен значаj. Међутим, то одвећ често остаjе на декларативном нивоу. Показало се да jе наjтеже миjењати дубоко усjечене бразде у перцепциjи родних улога и подjеле на приватни и jавни простор. Тако се жене и даље у малом проценту књиже као власнице земљишта, некретнина и предузећа. Мало их jе у управљачким структурама, конкретно jавних предузећа, гдjе би требало да их кандидуjе управо извршна власт коjа гарантуjе родну равноправност. Жене су по правилу мање плаћене од мушкараца за исти посао, оцијенила је Јелушић.

Додаје да охрабрује што се од ове године приступило родно одговорном буџетирању и што има више инициjатива за економско оснаживање жена. Указује да политичком сфером у Црноj Гори и даље доминираjу мушкарци.

– Нека ми не буде замjерено, али jа бих поменула да су то у овом тренутку млађи и врло млади мушкарци, што ме наводи на могуће корелациjе са оjачавањем поларизациjе и спремности за политичке обрачуне. На парламентарним изборима 2020. године, у Скупштину jе изабрано свега 18 жена (22%), а таj jе броj незнатно побољшан накнадним замjенама. До сада jе само jедна жена била предсjедница Скупштине, а од 2021. имамо и обавезу да jедна потпредсjедница буде у руководству овог тиjела. Неки одбори су и даље искључиво мушки, нагласила је Јелушић.

Анкета „Дана”: Најугроженије самохране мајке и незапослене

Нада Копривица из организације СОС телефон из Никшића: – Од почетка пандемије дошло је до ескалације насиља и сиромаштва. Током затварања у нашим сервисима забиљежили смо повећање позива до 30 одсто, а 40 посто више захтјева за смјештај. Жене које су иначе биле у јако тешкој ситуацији, чешће су остајале без посла, велики број радио је на црно, без могућности да уђу у програме подршке, жене са искуством насиља нико није препознавао.

Сенка Растодер из Бара – Основни проблем су економска нестабилност, велики број жена које се налазе на бироу рада у току транзиције и трансформације друштвених фирми. Највећи број њих остао је без посла, те тако несамосталне, много мање могу да утичу на ток свог живота и независно одлучивање. Дискриминација која је присутна 30 година као да се сад увећава.

Јулија Тврдишић из Бијелог Поља: – Положај жена данас у Црној Гори није добар. Ипак последњих година се то поправља. Гласније смо и видљивије. Морамо бити у свему још активније и одлучније. Саме себи да створимо положај који неће бити лошији у односу на мушкарце. То је тежак, али достижан пут.

Зинета Селимовић из Бијелог Поља: – Жене данас уживају више права него раније. Посебно ми Ромкиње, јер нас практично нигдје није било. Последњих неколико година смо укључене, нашом активношћу, али и уз помоћ локалне заједнице, тако да се донекле наш положај поправио. Да се поправи ситуација, нарочито кад је запослење у питању.

Мерима Лукач Весковић из Бијелог Поља: – Иако постоји помак кад је у питању положај жена у друштву, то је недовољно. И даље се друштво помало дискриминаторски односи према женама. Треба да будемо видљивије и укључене у доношење одлука.

Сања Црнић из Херцег Новог: – Само мали проценат жена вуче конце свог животног пута, било да су на самом врху или при дну социолошке љествице. Незаштићена жена је на удару друштвених превирања и лоше институционалне структуре. Недовољно присуство примјене права, непотизам и корупција отежавају статус самосталне жене. Најтеже пролазе жене које су у породици искусиле породично насиље.

Викторија Тафра из Херцег Новог: – Положај жена, конкретно у нашем друштву, незавидан је, посебно када је ријеч о самохраним мајкама. Судске пресуде у случајевима развода брака, у највећем броју случајева буду срамне и на штету, како жене, тако и дјетета. Процеси утужења бившег супруга због обавеза које мора да испуњава буду дуги и изнова на штету жене, коју закон као да не препознаје. Да не говорим о нижим примањима за исте послове које обављају и мушкарци.

Представница корисница за накнаде за мајке по основу материнства Жељка Савковић каже да су жене маjке и данас у Црноj Гори као што су биле од постанка свиjета, стуб породице, друштва, промjена, мирења, заjедништва, напретка, носиоци живота.

– И чињеница jе да су жене ослонац коjи не попушта пред проблемима, већ се суочава са њима, преузима одговорност и истраjава у рjешавању њега. Доказ jе управо протест мајки. Тако jе у свему. Зато их jе све мање гдjе се рjешаваjу горућа питања. А без њих нема ни живота ни побjеда, а порази се лакше подносе. Зато живjеле жене маjке. Будите понос Црне Горе као што сте биле вjековима, поручује Савковић.

Говорећи о положају жена, потпредсједница црногорског парламента Бранка Бошњак изјавила је за "Дан" да је Женски клуб Скупштине Црне Горе можда и jедина свиjетла тачка у овом политичком сивилу коjи живимо више од годину.

– Оваj сазив Скупштине има мањи броj жена него што jе било на краjу претходног, што ниjе похвално али се надам да ће се у наjављеноj измjени изборног законодавства доћи до унапређења. Сматрам да би кроз дуго наjављивани Закон о Влади требало прописати норму за минималан проценат жена на министарским позициjама, jер очигледно наше патриjархално друштво jош ниjе спремно да само изабере жену на позициjу премиjера, нити на позициjу предсjедника државе. Зато су нам, као решење тих табуа и мушке доминациjе, потребне афирмативне акциjе за мање заступљени пол, сматра Бошњак.

Додаје да брину све учесталиjи удари на жене из политичке сфере и покушаj њихове дискредитациjе.

Поводом 8. марта огласили су се из фондације Банка хране указујући да се при запошљавању послодавци чешће одлучуjу за мушкарце, посебно ако jе жена у репродуктивном добу или има малу дjецу.

– Више од половине незапослених жена у руралним подручjима никад нису радиле и немаjу пензионо осигурање. Три пута jе више у Црноj Гори самохраних маjки него очева, истичу у Банци хране.