Гојазна дјеца Илустрација / -веб

Гојазнa свака десета дјевојчица

Гоjазна дjеца често имаjу повишене вриjедности крвног притиска или повећане вриjедности масноћа у крви, а у животу раниjе и чешће оболиjеваjу од хроничних масовних незаразних болести, упозоравају из Института за јавно здравље

Према подацима које је Институт за јавно здравље доставио „Дану”, у Црноj Гори је гојазно седам одсто дjеце млађе од пет година. Резултати Инициjативе за праћење дjечjе гоjазности, коjа jе спроведена 2016. године у Црноj Гори међу 1.754 дjеце до седам година, нешто мање од jедне петине дjечака jе предгоjазно, тачније 18,1 одсто, а нешто више од jедне петине jе гоjазно 22,8 одсто. Сличан је и проценат дjевоjчица са прекомjерном тежином, јер је скоро jедна од десет дjевоjчица гоjазна, тачније 17,7 одсто.
Из ИЈЗ-а истичу да ухрањеност одређене популациjе представља jедан од показатеља здравственог стања становништва и одражава поремећаjе коjи су настали услед више фактора дjеловања.
– Прекомjерна тежина и гоjазност доводе краткорочно до кардиоваскуларних проблема, повећане склоности инфекциjама и лошем самопоуздању, а дугорочно до гоjазности, диjабетеса, других метаболичких поремећаjа и хроничних незаразних обољења. Гоjазна дjеца често имаjу повишене вриjедности крвног притиска или повећане вриjедности масноћа у крви, а у животу раниjе и чешће оболиjеваjу од хроничних масовних незаразних болести. Гоjазност дjецу чини несрећном, стигматизованом и нарушава и самопоуздање – упозоравају из ИЈЗ.
Директорица ОШ „Саво Пејановић” из Подгорице Биљана Кривокапић оцјењује за „Дан” да се темељ за цjеложивотно добро здравље поставља jош у дjетињству.

Последице ће остати

На питање да ли ће од короне остати велике последице по друштво и колико ће нам времена требати да се опоравимо, Краљевић каже да трагови морају остати, како позитивни, тако и негативни.
-Вjеруjем да сваки догађаj у животу остави неки траг, што свакако подразумиjева и негативне посљедице. Са друге стране, оставиће и позитивне посљедице, као што jе виши степен свиjести. Људи су изузетно резилиjентна бића, и сигурна сам да ће осмислити креативне начине да наставе своj животни пут. Живот, на краjу краjева, jесте скуп и приjатних и неприjатних искустава коjа имаjу своjу сврху - сматра она.

– Међутим, на основу података ИJЗ-а да до године има 22,8 одсто гоjазних дjечака и 17,7 одсто дjевоjчица закључуjемо да заиста jесте у складу са оним са чиме се и сусрећемо у пракси, тј. у школи. У данашње вриjеме све више се посеже за брзим оброцима, чак и у школским кантинама наjчешће се продаjу слаткиши и грицкалице. Такође, сjедjење испред рачунара jе погубно по здравље, jер се дjеца не крећу, а боравак у природи је све мање заступљен у њиховим дневним активностима – наводи Кривокапићева.
Она истиче да школа може знатно утицати на побољшање здравља младих и сузбиjање гоjазности у идеалном тренутку, приjе него што проблеми завладаjу у много већоj мjери.
– Оно што видимо као главни проблем у исхрани дjеце, током боравка у школи, jесте што се у наjвећом мjери конзумираjу слаткиши, грицкалице и сокови. Такве „оброке” треба свести на наjмању могућу мjеру и не куповати их дjеци. На таj начин ће се сприjечити навикавање дjеце да уживаjу у слаткишима – савјетује Кривокапићева.
Она наводи и да је у ОШ „Саво Пеjановић” обезбиjеђен продужени бораквак за ученике I, II и III разреда, коjи у школи могу боравити у интервалу од 7 до 16 часова.
– Примиjетили смо да дио родитеља припреми оброк за своjе диjете, док дио њих то надомjести неким слаткишем или грицкалицом. Управо водећи рачуна о здрављу ученика и разумиjевања да родитељи можда и не стижу припремити оброк за своjе диjете, од недавно смо у понуду уврстили и ручак коjи се састоjи од главног jела, салате, хљеба и дезерта. Након неког периода, оно што смо могли да примиjетимо jесте да дjеца ниjесу љубитељи салата, као и неких куваних jела, а да су банана и jабука дефинитивно омиљено воће – казала је Кривокапићева.
М.Д.С.