Врло брзо након упокојења Светог Василија Острошког 1671. године почела су ходочашћа и похођење мјеста гдје је он боравио и гдје се упокојио. Позната традиција ходочашћа јесте да ходочасници обављају три километара дугачак ход од Доњег до Горњег манастира босих ногу. Ходочасници се помоле Светом Василију Острошком прије уласка у цркву Ваведење Пресвете Богородице.
Народ из околине манастира Острог, Херцеговине и читаве Црне Горе гајио је традицију ходочашћа и у најтежим, ратним временима, а њих је било и у времену комунизма када није било „популарно” ићи у цркву. Почетком прошлог вијека, када је живот на овим просторима био изузетно тежак, јер је Црна Гора била изморена сталним ратовима, ходочашћа су била посебно бројна. О томе свједоче и фотографије из Никшића и Херцеговине из 1910. године када су хиљаде људи ишле да се поклоне Светом Василију Острошком.
Дан Светог Василија Острошког се слави на дан његовог упокојења, 12. маја сваке године по Грегоријанском календару (29. април по Јулијанском календару). У манастиру се свакодневно одржавају богослужења које се састоје од црквених молитви и вјерских обреда у циљу приближавања богу и Христу. Сваког јутра се одржавају богослужења, док се у поподневним сатима обављају читања Јеванђеља, свете тајне јелеосвјећења и други вјерски обреди.
Чин ткз. „Јелеосвјећења” потиче још од времена апостола о чему свједоче многи вјерски списи и редовно врши у манастиру Острог. Јелеосвјећење је помазање болесника светим уљем, који се другачије назива „јелеј” са циљем да се болесник сједини са Богом и Христом, у исто вријеме и оздрави.
