Мањински акционари Солане траже да држава коначно ријеши питање власништва над имовином Солане „Бајо Секулић” и тврде да је 15 милиона квадрата у Улцињу не припада ни држави, ни општини, већ акционарима тог предузећа које је одавно банкротирало. Већински власник Солане је Еурофонд, чији је један од акционара Веселин Баровић.
Предсједник Удружења мањинских акционара Владан Гачевић „Дану” је казао да држава, Влада и општина Улцињ не посједују ниједну акцију у Солани, као ни један метар квадратни земље, јер су све продали.
– Обавеза државе је била да призна право власништва над Соланом, као и у свим осталим приватизованим предузећима, или да откупи Солану. Уколико држава ускоро не ријеши ово питање, мали акционари ће захтијевати покретање тужби које би на крају државу могле коштати више стотина милиона еура – казао је Гачевић.
Он се огласио након што је у последњих неколико мјесеци са више адреса најављиван почетак производње соли, а још није ријешено питање власништва. Обнове производње су најављивали потпредсједник Владе Дритан Абазовић, као и недавно бивши радници.
Гачевић је казао да акционари и бивши радници Солане трпе велику штету због нерјешавања имовинско-правних односа државе и већинског власника.
- Подржавамо покушаје за обнављањем производе, али и указујемо да то неће ићи лако без рјешавања власништва над земљиштем на којем се налази СОлана или откупом акција од стране државе. Солана је, некад као друштвено, а касниjе као акционарско предузеће у власништву државе куповала земљу на коjоj jе ширила производне капацитете – казао је Гачевић.
Подсјетио је да је 2001. године, приликом масовне ваучерске приватизације, у тзв. „жутој књизи”, која је била састављена на основу елабората Економског факултета, писало да је земљиште од 15 милиона квадрата на ком се налази Солана у власништву АД Солана „Бајо Секулић”. Инвеститори тj. грађани Црне Горе (25.000) што директно, што путем власништва у инвестиционим фондовима уложили су своjе ваучере као и новац плацаjући и до 50 еура за акциjе Солане. Након претварања ваучера грађана као и додатне трговине акциjа преко берзе улозивши преко 12 милиона еура већински власник постаjе Еурофонд коjег чини око 16.000 акционара – казао је Гачевић.
– Главни проблем настаjе управо у оспоравању власништва над земљиштем гдjе у листу непокретности 182 КО Улцињско поље пише да Солана АД има само право коришћења. док jе начин стицања земљишта куповина од стране сада АД Солане „Баjо Секулић”. Тврдње да jе Солана државна имовина су неутемељене, а поготово што jе држава издала акциjе са покрићем имовине jер у супротном то би значило да су издате акциjе без покрића што jе кривично дjело као и превара грађана у овом случаjу инвеститора – рекао је он.
Исто, како је додао, потврђује и члан 419 Закона о имовинско-правним односима у којем пише да право управљања, коришћења, односно траjног коришћења и располагања на земљишту у друштвеноj, сада државноj своjини постаjе, ступањем на снагу овог закона, право своjине дотадашњег имаоца права управљања, коришћења, односно траjног коришћења. Изузетно, земљиште за коjе у поступку приватизациjе или стечаjа ниjе плаћена тржишна накнада остаjе у своjини државе на коме власници обjекта имаjу право прече куповине или право пречег закупа.
– Солана је позивајући се на члан 419 Закона о имовинско-правним односима, 2. новембра 2011. године предала захтјев за давање мишљења Савјету за приватизацију. Радна група је дала позитивно мишљење на захтјев, а на сједници Савјета се без образложења одлука скинула са дневног реда. Позитивно мишљење на наш захтјев дало је и Министарство финансија 2009. године позивајући се на члан 419. Ово питање је поново покренуто на Савјету крајем 2015. године, када је стављена на дневни ред одлука о претварању права коришћења у право својине за Солану, али је пред почетак сједнице мистериозно нестала. Дакле обавеза државе jе била да призна право власништва као и у свим осталим приватизованим предузећима у Црноj Гори или да откупи Солану – казао је Гачевић.
Због неријешених спорова, кривицом претходних Влада, како је казао, Солана улази у стечај који додатно отежава одлука о проглашењу парком природе, што одбија све потенцијалне инвеститоре.
– Нигдје у свијету не постоји приватни парк природе што додатно обавезује државу да откупи акције. Осим тужби око питања власништва и накнаде штете по том основу, преиспитаћемо уговор којим национални паркови закупљују 15 милиона квадрата за 2.500 еура мјесечно, док свака инвестиција иде на терет стечајне масе – истакао је Гачевић.
