Централна банка (ЦБЦГ) је у континуитету својим нечињењем, недовољном и површном контролом Хипо Алпе Адрија банке (ХААБ), садашње Адико банке, или погрешним извјештајима о раду банке, почев од дана када су закључени први уговори индексирани у швајцарским францима, а исплаћени у еурима па све до задњег извјештаја достављеног Скупштини стајала на страну Хипо Алпе Адрија банке, а против интереса корисника кредита и финансијског тржишта Црне Горе, навео је судски вјештак Миленко Поповић у налазу који је радио за потребе Специјалног државног тужилаштва (СДТ). Тужилаштво је годинама поступало по пријави више клијената који су узели кредите индексиране у францима, да би крајем прошле године одбацило пријаву против ХААБ-а, Хете, којој је банка уступила дио потраживања и Централне банке.
Примјена Закона о конверзији кредита у швајцарцима, као и дугогодишњи проблеми више стотина клијената ХААБ-а, којима је, након све муке због кредита у францима, недавно пресуђено да морају да плате по 10 хиљада судских трошкова банци данас ће бити тема на Одбору за економију који је заказао консултативно саслушање гувернера Радоја Жугића. Закон је усвојен половином 2015. године, када је гувернер био Милојица Дакић, док је Жугић на тој позицији други мандат започео крајем 2016. године. У Скупштини је и 2017. године вођена расправа о примјени закона, јер је било доста проблема да се закон спроведе, иако је, како и вјештак у налазу тврди, био врло јасан. Такође, годину касније је закон и измијењен по питању примјене конверзије за кредите који су уступљени Хети. Законом је клијентима омогућено да конвертују кредите по фиксној каматној стопи од 8,2 одсто.

У налазу Поповића, до којег је „Дан” дошао, вјештак је навео да недвосмислено закључује да је ЦБЦГ почев од времена прије доношења закона, па све до дана доношења измјена, једнострано, пристрасно и неосновано бранила недозвољена и противзаконита поступања ХААБ-а, нетачним и погрешним информисањем Скупштине и комплетне јавности, „тумачећи” да се наводено мијењају раније настали легални облигационо-правни односи између банака и њених клијената, те да се наводно дају „веће погодности клијентима који су кредите користили за рјешавање стамбених питања у односу на клијенте који су те кредите користили за пословне сврхе”...

Вјештак је, у налазу на 175 страна, указао да ЦБЦГ као институција задужена за очување банкарског система и контролу банака није на адекватан и недвосмислен начин jавно обавиjестила грађане и привредне субjекте у Црног Гори да се ради о краjње ризичноj врсти кредитних аранжмана, с обзиром да jе морала или требала знати, да jе Национална банка Аустриjе забранила кредите деноминоване у франке за физичка лица коjа немаjу примања у францима, о чему jе су извjештавала дневна гласила, већ се оглашавала са мишљењем да се ради о добром банкарском производу,
– ЦБЦГ није вршила контролу текста уговора о кредитима у шваjцарским францима, није контролисала да ли су уступљени кредити трећим лицима стварно плаћени од стране трећих лица ХААБ-у, чиме је омогућено банци да неосновано умањи резерве по основу „лоших” кредита. Затим, ЦБЦГ је вршила опструкциjу примjене Закона о конверзиjи кредита одобрених у шваjцарским францима у еуро – констатовао је вјештак.
Он је истакао и да у Закону о конверзији кредита није било недоумица, већ су недвосмислено утврђени сви неопходни елементи за конверзију и обрачун дуга, само што то, како је навео, очигледно није одговарало Хипо Алпе Адрија банци и ЦБЦГ се сврстала на страну банке, јер је у суштини примјена закона била једноставна.