Цијене горива, илустрација

Аналитичар Драшко Стриковић: Дуже трајање санкција значи већу цијену горива

Стриковић је казао и да проценат увоза нафтних деривата руског пориjекла се према процjени кретао у претходним годинама између 20 и 30 одсто, док је ове године значаjно мање таквих поризвода на тржишту Црне Горе

С обзиром на то да се Црна Гора не бави прерадом сирове нафте, тj. да Црна Гора нема рафинериjу нафте, шести пакет санкција који је Европа увела Русији, а који се односи на забрану увоза нафте поморским путем, нема директни утицаj на Црну Гору, истакао је виши аналитичар за испитивање тржишта у Удружењу нафтних компанија Црне Горе Драшко Стриковић.

– Међутим, индиректан утицаj jе значаjан посебно ако се узме у обзир да су се рафинериjе из окружења у значаjноj мjери снабдиjевале сировом нафтом из Русиjе, а из коjих рафинериjа се примарно снабдиjева тржиште Црне Горе. Приjе воjне интервенциjе из Русиjе су се за ЕУ тржишта увозили и рафинисани производи (дизел и бензини), што додатно компликуjе ситуациjу на тржишту по питању циjена – наводи Стриковић.

Гориво у Русији и Бјелорусији испод еуро

Када је ријеч о цијенама горива у Европи, најјефтиније је у Бјелорусији, гдје и бензин и дизел имају цијену од 67 центи по литру. У Русији је литар еуросупера 85 центи, а еуродизела 87 центи. Најскупљи бензин у Европи плаћају становници нордијских земаља од 2,18 у Шведској, до 2,57 еура у Норвешкој. Најскупљи дизел је у Норвешкој 2,48 еура, према подацима сајта Каргопедиа.

На лондонском тржишту jе цијена барела у петак била нижа 2,19 долара и износила jе 117,62 долара. На америчком тржишту се трговало по 2,56 долара нижоj циjени, од 116,81 долара.

ОПЕК jе обjавио да jе барел нафте коштао 119,24 долара, односно 1,83 долара него дан раниjе, преноси Мина.

Стриковић као највећу последицу ових санкциjа види повећавање циjене сирове нафте и готових производа, и што се више буду спроводиле наjављене санкциjе према Русиjи по питању ембарга на нафту, то ће циjена бити све већа.

– Разлог томе jе да услед еколошких гашења броjних рафинериjа у ЕУ, поред тога што jе теже набавити сирову нафту, сада нема ни довољно капацитета за обраду сирове нафте и производњу готових производа коjи се продаjу на бензинским пумпама. Поред тога што jе потребно пронаћи сирову (непрерађену) нафту, потребно jе обезбиjедити и готове рафинисане производе. Са друге стране, тражња за готовим производима у постковид периоду из мjесеца у мjесец расте и очекуjе се такав тренд током љетње сезоне, што за последицу има раст циjена – казао је Стриковић.

Стриковић каже и да, ипак, ниjе реално за очекивати да дође до несташице горива, с обзиром на то да су алтернативни правци снабдиjевања сирове нафте и готових производа безбjедни и далеко од тренутног жаришта.

– Евентуално проширивање ратних сукоба или отварање нових жаришта би могло утицати на несташице, што макар за сада ниjе изгледно – каже Стриковић.

Стриковић је казао и да се проценат увоза нафтних деривата руског пориjекла према процjени кретао у претходним годинама између 20 и 30 одсто, док је ове године значаjно мање таквих поризвода на тржишту Црне Горе.

– Поjедине земље ЕУ су имале увоз сирове нафте и готових производа преко 80 одсто, а све због географског положаjа и инфраструктуре, односно нафтовода. Наjвише нафтних прерађених деривата долази из рафинериjа са простора Грчке, затим Хрватске и осталих европских рафинериjа Италиjе и Француске. Извори из коjих те рафинериjе набављаjу сирову нафту, већинским диjелом jе из Саудиjске Арабиjе и блискоисточних земаља, као и осталих земаља произвођача нафте. Одређене количине сирове нафте се ваде и из Jадранског и Средоземног мора и користе се за обраду у поменутим рафинериjама, али у мањим количинама. У прошлости, сирова нафта jе у одређеноj количини набављана са простора Руске Федерациjе, док jе услед санкциjа приоритет дат другим добављачима – закључио је Стриковић.