Ranija crnogorska Vlada tražila je od kineske strane da zbog pozitivnog odnosa javnosti u zemlji cijena prioritetne dionice autoputa bude ispod 800 miliona eura, a kada je pristala na cijenu od 809 miliona u startu se znalo da to ne obuhvata trošak trajnog napajanja strujom i vodom autoputa, saopštila je Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu.
To je pokazala jedna od studija slučaja Akcije za socijalnu pravdu u vezi izgradnje prioritetne dionice autoputa u zemlji, čije se otvaranje, poslije više od tri godine kašnjenja i znatnog narastanja ukupnog troška investicije, najavljuje za narednu sedmicu.
Tokom pregovaranja za ovaj posao, koji je pokrenula tadašnja većinska Vlada Demokratske partije socijalista, kineskoj strani je još početkom 2013. godine ukazano da je „od izuzetnog značaja za Vladu Crne Gore da ponuđena cijena bude ispod 800 miliona eura.“
„Pored toga što bi ova cijena predstavljala najprihvatljiviji okvir za Vladu Crne Gore, imala bi i značajnog uticaja na kreiranje pozitivnog odnosa javnosti prema čitavom projektu“, pisao je u februaru 2013. godine tadašnji ministar saobraćaja Ivan Brajović podružnici kineske China Road and Bridge Corporation (CRBC) u Srbiji.
Tačno godinu kasnije, odnosno februara 2014. je sa kineskom CRBC zaključen Ugovor o projektovanju i izgradnji dionice autoputa Smokovac – Uvač – Mateševo za cijenu od 809,5 miliona eura, što je obuhvatalo obavezu Kineza da izrade glavni projekat i izvedu radove.
- U podacima koji su u posjedu ASP-a pokazuje se da su Kinezi za izradu planske dokumentacije tražili 9,7 miliona eura, za gradnju puteva na dionici Smokovac Mateševo (posteljica, asfaltiranje) preko 102,6 miliona, za poslove drenaže nepunih 15,9 miliona, a za potporne zidove oko 19,4 miliona eura. Za izgradnju mostova i odvodnih kanala na prioritetnoj dionici obračunali su preko 187,5 miliona, za priključke na petlje 10,8 miliona, a za nadvožnjake i podvožnjake 3,7 miliona. Pored toga, kineska CRBC je za gradnju tunela i pratećih objekata tražila nepunih 380 miliona eura, za saobraćajno tehničku opremu više od 13,8 miliona, opremu za kontrolu saobraćaja 18,5 miliona, opremu za tunele oko 41,8 miliona, za struju niske voltaže i komunikaciju 702 hiljade, a za sistem naplate putarine i stanica 5,2 miliona eura. U ukupnu cijenu Kinezi nijesu kalkulisali troškove trajnog napajanja strujom i snabdijevanja vodom, kao ni petlju Smokovac, a takođe ni u vremenskom okviru izvođenja svojih radova nema ovih stavki. U gantogramu CRBC jasno navodi da je „investitor dužan da obezbijedi trajno snabdijevanje električnom energijom“. Posao Kineza zasnivao se na projektnom zadatku dobijenom od Vlade i na idejnom projektu, čiji su autori Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet i AD „Centar za puteve Vojvodine“ za dionicu Smokovac – Uvač i IGH, Sektor za projektovanje, Institut za projektovanje puteva iz Zagreba za dionicu Uvač – Mateševo. Projektni zadatak za autoput, koji je u posjedu ASP-a, pokazuje da su postojala odvojena poglavlja koja se odnose na napajanje električnom energijom i snabdijevanje vodom autoputa, sa jasnim smjernicama za izradu projekata za te radove, kao uostalom i za ostale vrste radova na autoputu-navodi se u saopštenju.
Kako navodi Mrdović, uprkos tome, pitanje struje i vode za autoput, ali i petlje Smokovac i još nekoliko puteva kod Mateševa, od starta su predstavljala otvorena pitanja, te je upitno zašto Vlada odmah nije riješila ove stvari i tražila da Kinezi ne počinju gradnju, dok se jasno ne ukalkulišu ovi troškovi. Umjesto toga, dobili smo uvećanu cijenu osnovnih radova za bezmalo stotinjak miliona eura.
