Закупцу хотела на Светом Стефану, фирми "Адриатик пропертис", није обрачунават порез на додату вриједност на закупнину од 2006. године, па све до ове године. Свети Стефан хотели су недавно донијели одлуку да се од ове године Адриатику на кирију обрачунава и ПДВ од 21 одсто, као и да од те компаније траже да плате ПДВ за период од половине 2019. године до краја 2021. године.
Прије 2019. године рачуне за кирију Адриатику је обрачунавала Будванска ривијера, али од 2006. године ни на један рачун за кирију није био обрачунат ПДВ.
Управу прихода и царина (УПЦ) смо питали да ли је законски могуће да Будванска ривијера сада тражи наплату ПДВ-а за период од 2006. године до половине 2019. године, те када застаријева по прописима пореско потраживање.
– Што се тиче међусобних пословних односа Будванске ривијере и Адриатик пропертиса, они подлијежу обавезама у складу са Законом о облигационим односима, у зависности од самог садржаjа уговора и евентуалног анекса уговора. Са пореског аспекта застарjелост у утврђивању обавеза и наплате пореза, прописана jе чланом 100 и 101 Закона о порескоj администрациjи, коjи прописуjе да право на утврђивање пореске обавезе застариjева у року од пет година од истека године у коjоj jе ту обавезу требало утврдити, а застарjелост права на наплату пореза застариjева у року од пет година од истека године у коjоj jе порез утврђен. Апсолутни рок застарjелости прописан jе чланом 103 истог закона, коjим право на утврђивање, наплату и повраћаj пореза увиjек застариjева у року од 10 година од истека године у коjоj jе порез требало утврдити, наплатити, односно у коjоj jе извршена преплата – појаснили су нам из УПЦ, на чијем челу је Милена Петричевић.
То би значило да је апсолутна застара наступила за ПДВ од 2006. године па све до 2012. године, односно за шест година. Кирија је у том периоду износила 1,6 милиона еура, док је ПДВ био 17 одсто. То значи да је закупац којим газдује Петрос Статис, требало да од државне Будванске ривијере добија рачун за кирију од 1,872 милиона еура у том периоду, а добијао је 1,6 милиона. Односно, за тих шест година, Будванска ривијера није наплатила 1,632 милиона еура по основу ПДВ-а, а сада је тај порез потпуно застарио.
Уколико се узме период застаре од пет година, то би значило да Будванска ривијера не може да наплати ПДВ за период од 2006. године до 2017. године, односно за 11 година. За првих шест година смо рекли да закупцу није обрачунато 1,63 милиона еура ПДВ-а, док је за наредних пет година пропуштено да се наплати још 2,96 милиона еура. Дакле, скоро три милиона еура, Црна Гора неће моћи да наплати од Статуса, зато што државна Будванска ривијера, коју су у том периоду водили кадрови ДПС-а, СДП-а и других коалиционих партнера бивше власти, није обрачунала ПДВ на кирију закупцу Светог Стефана и виле Милочер. Или народски речено, држава је частила закупца три милиона еура.
Од 2006. до 2012. године није му обрачунато 272 хиљаде еура ПДВ-а на годишњем нивоу, у 2013. години је ПДВ повећан са 17 на 19 одсто, па у тој години није обрачунато око 290 хиљада ПДВ-а, у 2014. години 304 хиљаде, годину касније 256 хиљада, јер је тада анексом смањена кирија на 1,1 милион еура и у 2016. години 209 хиљада еура.
ПДВ је половином 2017. године повећан на 21 одсто, па у наредним годинама је на годишњем нивоу требало да износи 231 хиљаду еура. Будванска ривијера може да потражује ПДВ за период од 2017. до половине 2019. године, док ће Свети Стефан потраживати ПДВ од половине 2019. до краја 2021. године. То је око 1,14 милиона еура. Тај износ ће вјероватно морати да наплате преко суда, односно да га покушају наплатити преко суда.
По питању уговора о закупу хотела Свети Стефан и виле Милочер покренут је арбитражни поступак који су покренули прво закупац Адриатик пропертис, а потом и Свети Стефан хотели. Државу у тој арбитражи ће заступати америчко-енглеска адвокатска канцеларија McDermott Will & Emery.
