Предлог закона о буџету за наредну годину је инвестициони у два правца – у људске ресурсе преко програма Европа сад и у дијелу капиталних инвестиција у смислу рјешавања уских грла инфраструктуре, саопштио је министар финансија и социјалног старања, Милојко Спајић.
Спајић је на сједници скупштинског Одбора за економију, финансије и буџет, на којој је данас почела дводневна расправа о буџету за наредну годину, подсјетио на тешку економску и финансијску ситуацију у којој је Црна Гора била у претходном периоду.
- Можемо да констатујемо велик успјех Владе која је преокренула једну тешку ситуацију у којој се нашла и радикално поправила стање у финансијама. То стање и даље није савршено, али види се једно велико и видљиво побољшање јавних финансија- сматра Спајић.
Томе, како је рекао, свједочи и чињеница да ће раст економије ове године бити изнад чак и Владиних најновијих предвиђања од 13,4 одсто, односно преко 14 одсто. Он је навео да је Влада, сада када је економска ситуација радикално повољнија, одлучила да улаже у буџет да он буде „инвестициони“ у два смисла.
- У једном смислу је да смо с програмом Европа сад, који је најважнији дио буџета, хтјели да улажемо у људе и да покренемо један инвестициони циклус у људске ресурсе – да људи осјете оптимизам у друштву, да очекују боље дане и да виде да се рад цијени- рекао је Спајић.
Он је додао да су друга врста инвестиције, којом ће се Влада бавити, капиталне инвестиције, односно рјешавање проблема уских грла инфраструктуре.
- Ту се мисли на наставак ауто-пута који такође улази у буџет за наредну годину, али не у капитални него у дио око потенцијалног задуживања- објаснио је Спајић.
Он је саопштио да је главни циљ фискалне политике до 2024. године стабилизација макроекономског амбијента и јавних финансија и стварање предуслова за динамични економски раст на нивоу од просјечно пет одсто. Изворни приходи су у наредној години пројектовани у износу од 1,97 милијарди еура или 37,1 одсто процијењеног бруто домаћег производа (БДП). Укупни издаци пројектовани су на нивоу од 2,21 милијарду еура или 41,66 одсто БДП.
- Када говоримо о капиталном буџету, издвајања за наредну годину су значајно увећана, те долази до позитивног помијерања структуре укупне потрошње у корист капиталних издвајања- објаснио је Спајић.
Предлогом буџета за наредну годину средства капиталног буџета планирана су у укупном износу од 252,18 милиона еура. У односу на ову годину, дошло је до значајног увећања капиталних издвајања за пројекте које реализују управе за саобраћај и јавних радова. Дефицит буџета у наредној години је планиран на нивоу од 243,1 милиона еура или 4,5 одсто БДП-а.
- За потребе отплате дуга у наредној години планирано је 292 милиона еура, те су укупна недостајућа средства пројектована на нивоу од 497,94 милиона еура. Очекује се да за потребе финансирања буџета у наредној години неће бити потребно ново задужење- саопштио је Спајић.
Сједници Одбора на којој ће се расправљати о буџету за наредну годину одржава се у два дијела. Данас су јој, поред предлагача, присуствовали представници Државне ревизорске институције, Централне банке, Привредне коморе, Асоцијације менаџера, Америчке привредне коморе, Савеза синдиката.
Сједница ће бити настављена сјутра са члановима Одбора.
