- Uprkos geopolitičkim i ekonomskim izazovima, crnogorska ekonomija pokazala je visok nivo otpornosti u 2023. godini, sa snažnim ekonomskim rastom od 6,3%, koji je bio podstaknut privatnom potrošnjom, rastom u turizmu i značajnim prilivom nerezidenata, dok su trendovi na tržištu rada pratili rast ekonomije- poručila je rukovoditeljka Pododbora i državna sekretarka u Ministarstvu finansija Bojana Bošković.

Državna sekretarka Bošković je istakla da je tržište rada nastavilo da bilježi izuzetno pozitivne rezultate u 2023. i 2024. godini, te da je prosječan broj zaposlenih u prvih šest mjeseci 2024. iznosio je 253,8 hiljada, što je povećanje od 6,3% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je broj registrovanih nezaposlenih na kraju juna 2024. bio je 34.715, što je za 5.589 osoba, odnosno 13,87%, manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Kao važnu prekretnicu, Bošković je izdvojila i prijavu Crne Gore za pridruživanje Jedinstvenom prostoru plaćanja u eurima (SEPA) i istakla da je taj korak ključan za usklađivanje crnogorskog finansijskog sistema sa EU standardima, jačanje integracije i unapređenje efikasnosti i sigurnosti prekograničnih plaćanja.

-Crnogorska ekonomija nastavlja stabilan rast sa prosječnom godišnjom stopom od 3,7%, podržanom sprovođenjem reformi i implementacijom Plana rasta EU. Vlada Crne Gore je, u okviru tih napora, usvojila Prijedlog fiskalne strategije za period 2024–2027. Glavni cilj u oblasti fiskalne politike je stvaranje uslova za sveobuhvatnu reformu poreskog sistema, proširenje poreske osnovice, stvaranje novih izvora prihoda, dalje usklađivanje regulativa sa zakonodavstvom EU, kao i unapređenje konkurentnosti smanjenjem poreza na rad- poručila je Bošković.

Naglasila je da je stabilnost javnog duga očuvana, i informisala da je priprema Strategije upravljanja dugom u završnoj fazi, sa ciljem odgovornog i održivog pristupa upravljanju dugom.

Bošković je podsjetila  na nedavna priznanja međunarodnih kreditnih agencija Moody‘s i Standard & Poor‘s koji su našoj državi povećali kreditne rejtinge što je pokazatelj rastućeg povjerenja u ekonomsko upravljanje Crne Gore.

- Crna Gora ostaje posvećena daljem sprovođenju reformi i stvaranju boljih uslova za građane i privredu, s ciljem jačanja stabilnosti i konkurentnosti na domaćem i međunarodnom planu- poručila je.

Glavni pregovarač Zenović kazao je da uspjeh svih sastanaka Pododbora održanih ove godine jasno potvrđuje da proces evropske integracije ostaje u srži javne uprave i da Crna Gora, sada više nego ikada, želi da ispuni sve preostale obaveze. On je istakao da su ohrabrujuće poruke koje Crna Gora kontinuirano dobij s najviših adresa u Briselu potvda da je Evropska unija spremna za novog člana svoje porodice.

- Uvjeravam vas da će Crna Gora, kroz svaku aktivnost, nastojati da intenzivira svoje napore i reforme u svim oblastima, s posebnim naglaskom na ono što smatramo ključnim stubovima: vladavinu prava i ekonomsku upravu. Ovo nije samo naša politička, već i moralna obaveza, jer naš cilj ostaje usvajanje svih standarda koji će nas na kraju dovesti do članstva u evropskoj zajednici- poručio je glavni pregovarač.

Glavni pregovarač je objasnio da su makroekonomska i fiskalna stabilnost ključne osnove na koje ukazuju indikatori i rezultati rada Vlade Crne Gore.

Osvrćući se na ekonomsku saradnju, izrazio je uvijerenje da će novi instrumenti koje je predložila Evropska komisija, prvenstveno Plan rasta za Zapadni Balkan učiniti evropski san Crne Gore ostvarivim u bliskoj budućnosti. Informisao je da je Vlada usvojila Reformsku agendu 2024–2027,  i objasnio da su kroz agendu planirane 32 prioritetne mjere reformi i jasno definisani koraci potrebni za njihovo sprovođenje.

Šef Jedinice za Crnu Goru i Srbiju, Jirži Plesiti pohvalio je napredak koji je Crna Gora postigla od posljednjeg sastanka Pododbora održanog u novembru 2023. godine i dodao  da će to zalaganje vjerovatno biti i nagrađeno do kraja ove godine, kada se očekuje privremeno zatvaranje četiri poglavlja.

Takođe je istakao je da bi to trebalo da pruži dodatni podstrek da Crna Gora intenzivira napore u svim ostalim poglavljima, posebno u poglavljima obuhvaćenim ovim Pododborom: 17, 18, 32 i 33 što  će dalje pomoći našoj državi da ostvari ambiciozan cilj zatvaranja svih poglavlja do kraja 2026. godine.

Plesiti je naglasio da je potrebno fokusirati se na završne kriterijume, posebno u pogledu usklađivanja zakonodavstva i jačanja administrativnih kapaciteta kako bi se implementirala sva potrebna pravna rješenja.

Šef sektora u Generalnom direktoratu Evropske komisije za ekonomska i finansijska pitanja, Uve Štam istakao je da je crnogorska ekonomija postigla veoma dobre rezultate u prethodnoj godini, što je zabilježeno i u Izvještaju Evropske komisije o Crnoj Gori za 2024. godinu.

Štam je naveo da je inflacija smanjena, kao i da su prognoze za narednu godinu ohrabrujuće, što predstavlja snažan znak da je Crna Gora na pravom putu, ali I da će biti potrebni dodatni napori kako bi se u narednim godinama ispunili kriterijumi iz Mastrihta.