На заједничкој сједници Одбора удружења шпедитера и Координационог одбора за транзитни саобраћај Привредне коморе Црне Горе у фокусу су била ограничења у пословању у Слободној зони Луке Бар, изазови пред којима се налази логистички правац преко Црне Горе, тренутне пријетње и правци дјеловања, те планови за 2022. годину и заступљеност логистичког правца преко Црне Горе и Луке Бар, саопштено је из Привредне коморе Црне Горе.
Сједницу је водио предсједник ОУ шпедитера Дарко Глобаревић уз подршку секретара Филипа Вујовића, а у раду су поред чланова Одбора учествовали и замјеник предсједника Координационог одбора за транзитни саобраћај Далибор Пелевић, в.д. помоћнице директора Сектора за царинско - правне послове Маја Вучинић, в.д. помоћнице директора Сектора за усмјеравање и надзор над радом царинарница Милена Радовић, начелница Одсјека за царинске поступке у Сектору за царинско-правне послове Татјана Вујисић, шеф царинске испоставе Слободна зона Бар Марко Крстић, Данило Лакић, Министарство капиталних инвестиција, те представници Привредне коморе в.д. потпредсједника Павле Д. Радовановић, директор Сектора за саобраћај Зоран Николић и директорица Сектора удружења Славица Павловић.
Током сједнице, привредници су указали на једну од значајних баријера у пословању, а која се односи на Слободну зону у луци Бар.
- Слободна зона требало би да представља примјер добре праксе и успјешан модел привлачења инвестиција, као и да омогући ефикасно пословање и значајне уштеде обједињавајући све погодности за инвестирање и пословање на једном мјесту – казао је предсједник ОУ шпедитера Дарко Глобаревић.
Сада, како оцјењују привредници, потенцијали Слободне зоне нијесу валоризовани на најбољи начин, на шта су утицала различита ограничења са којима се привредни субјекти суочавају: начин пријављивања робе и вођења евиденције у слободној царинској зони, унос домаће робе намијењене извозу, царињење и рок задржавања у Слободној зони, рад скенера, те недовољан број царинских службеника који обављају послове надзора што успорава реализацију царинских поступака.
– У циљу потпуне валоризације Слободне зоне потребно је синергијско дјеловање свих привредних субјеката који послују у барској луци и државних органа. Осим подстицајних мјера од стране државе, општине и лучких оператера, привредници указују на потребу унапријеђења ефикасности у раду пружалаца услуга, као и царинског и инспекцијских органа, а све у циљу задржавања постојећих и привлачења нових корисника, посебно у производним дјелатностима – истакао је Глобаревић.
Предсједник ОУ саобраћаја Деда Ђеловић казао је да укидање Слободне зоне у луци Бар није рјешење, већ да је неопходно наћи праве подстицаје који би мотивисали привреднике да буду њени корисници.
- Сада имамо ситуацију да се један по један подстицај укида и у великом смо проблему. Морамо покушати да заједнички сагледамо ситуацију и видимо гдје има простора за увођење реалних подстицаја за кориснике Слободне зоне, јер ако то не урадимо, на жалост, једини рационални исход ће бити њено гашење – казао је Ђеловић. Он је додао да ако се погледа статистика 65 активних корисника Зоне, преко 90% њих везано је за складиштење и претовар.
Замјеник предсједника Координационог Одбора и извршни директор у компанији МСЦ Монтенегро, Далибор Пелевић презентовао је свој рад “Изазови пред којима се налази логистички правац преко Црне Горе, тренутне пријетње и правци дјеловања”.
– Око 19% укупног свјетског терета у поморском транспорту обавља се контејнерима, док се око 60% вриједности терета транспортује морима и океанима, а слична ситуација је и на Западном Балкану. – казао је Пелевић.
Као главне изазове за луке источног Јадрана он наводи иИнфраструктурну повезаност са централном и источном Европом као и Инфраструктурно и супраструктурно опремање лука (како би добро опслуживале велике бродове).
– Бар је примјетно иза морских лука Ријеке и Копра. Првенствено због ниског степена инфраструктурне, супраструктурне и логистичке развијености наше луке, високих трошкова логистичких услуга, лоше сарадње Црне Горе и Србије (као главног залеђа), дефицита развојних инвестиција, оријентације Србије ка другим морским лукама те процента празног хода ангажованих контејнера у повратном правцу – ријечи су Пелевића.
Он је истакао да само 15% регионалног терета иде преко Луке Бар. Према његовим ријечима, у Бару су само три бродара, а лука Ријека има десет.
– Нашом жељезницом је2019. године било само 0,9% превезених контејнера од укупне количине 50.444 ТЕУ, 70% терета је који се претовара у луци док је 82% транзитног (транзитни терет чини преко 80% терета у луци Бар)- рекао је он.
Дозвољени бруто капацитет пруге Бар-Београд је 1060т а Ријека - Београд 1800т
– У поређењу са конкурентским правцима из Хрватске и Грчке који су повезани са Београдом аутопутем, ми у Црној Гори још увек немамо ниједан у употреби. Док Хрватска има заједницу за интермодални транспорт и логистику од 1995. године, у Црној Гори не постоји такво тијело а Координациони одбор за транзитни саобрац́ај у Привредној комори је основан 2021. године – казао је он.
Пелевић је апосрофирао да је апсолутни приоритет Црне Горе уврштавање земље на мапу паневропских коридора, тј. ТЕН-Т мрежу, што ће озбиљне бродаре и инвеститоре привући, те да су односи Србије и Црне Горе изузетно важни, јер преко Србије лука Бар долази до Мађарске и Румуније.
– Црна Гора мора направити Стратегију интермодалног транспорта. Администрација мора бити свјесна пословних проблема, а привреда мора помоц́и администрацији, како би дјеловали као један тим. Морамо снажно промовисати логистички правац преко Луке Бар и Црне Горе у земљама региона, а привлачењем вец́ег терета преко Луке Бар биће и вец́е интересовање бродара за њу, а самим тим ће и камионери имати више посла, а клијенти ниже цијене уз бољу услугу – истакао је Пелевић.
Према његовим ријечима, неопходна нам је модернизација лучке инфраструктуре и супраструктуре у циљу опслуживања вец́их бродова и налажење стратешког партнера у виду неког од највећих свјетских бродара односно свјетски познатих логистичких фирми.
Марина Бошковић, извршна директорица Жељезничке инфаструктуре, казала је да свако парцијално гледање на ствари не доноси напредак, те уколико не сагледамо читав сегмент не можемо ни успјети.
- Годишње је потребно 32 милиона еура само за редовно одржавање пруге, а опредијељен је буџет од 6,2 милиона еура. Ако улагања не буду већа и на дуги рок нећемо ништа постићи – рекла је Бошковић.
Према ријечима Деде Ђеловића, постоји простор за повећање интензитета транспортне активности ако искористимо оно са чиме располажемо и увежемо субјекте, те инвестирамо у модернизацију жељезнице и аутопута.
Бранислав Зеновић, Зеншпед, оцјењује да Лука Бар има дефицит радника и складишног простора, те да је потребно уложити у контејнерски воз, кранове и гат 1 како би се омогућило већим бродовима да пристају. Као велику баријеру наводи и изостанак директног платног промета са Србијом, те сматра негативним што је планирано да Јадранско-јонска цеста заобилази Бар.
Данило Лакић, Министарство капиталних инвестиција, казао је да луке све више улажу у технолошки развој те запошљавају све мање људи. Према његовим ријечима, намјера је да се направи дугорочна стратегија за ову област јер у супротном пријети опасност да останемо без икаквог транспортног производа.
Сава Вујошевић, члан Одбора директора Луке Бар сматра да је крајње вријеме да се конкретно прича о проблемима, те о спајању два постојећа предузећа у јединствено које ће пословати на подручју луке.
- Имаћемо велики проблем у будућности, ако за ову област не направимо државни пројекат И оформимо радну групу од квалификованих представника свих заинтересованих субјеката која ће радити на стратегији – рекао је Вујошевић
Јелена Велимировић, Министарство финансија и социјалног старања, истакла је да овај ресор тежи ка томе да буде помоћ свим привредним субјектима на транспарентан начин. Према њеним ријечима, спроводе се активности на припреми новог нацрта царинског закона, па је позвала ПКЦГ и ОУ шпедитера да дају своје сугестије.
Након дискусије и изнешених ставова учесника закључено је да стручна служба Привредне коморе упути иницијативу према Влади Црне Горе и ресорним министарствима за одржавање заједничког састанака на којем би се размотрила најхитнија и најбитнија питања око будућности Луке Бар као и остали изазови са којима се привредни субјекти из сектора саобраћаја и шпедиције сусрећу у свом пословању.
