Александар Дамјановић, в.д. директора Управе прихода и царина каже да се због шверца цигарета у Црној Гори годишње губи најмање 20 до 30 милиона еура акцизних прихода, што не би поднијели ни много издашнији буџети од црногорског.
Дамјановић је у интервјуу за портал Дана истакао да је уз одређене кадровске промјене у царинарници у Бару, као и најавом генералне политике Владе о преиспитивању сврсисходности постојања овакве слободне зоне у Луци, јасно да се кренуло у обрачун са кријумчарењем цигарета и да се неће стати.
•Зашто се најновија црна листа пореских дужника разликује од осталих? Је ли тачно да бивше руководство није на црну листу стављало одређене субјекте који дугују много држави и због чега су то радили?
- Као посланик сам инсистирао да се јавно објављује листа пореских дужника, што је и урађено измјенама Закона о пореској администрацији прије неколико година. Међутим, тада су уредбом дефинисани критеријуми који су искључили пореске обвезнике у стечају, односно оне који су у тзв.жалбеном поступку. У пракси је то значило да је неки обвезник који има милионски дуг избјегао да се појави на црној листи јер води жалбени поступак, од рецимо пар десетина хиљада евра, често веома дуго, што је на крају давало нерелевантну листу. Инсистирао сам да се уредба промијени и да се буквално сваки порески обвезник који испуњава критеријуме висине дуга нађе на листи, што је и предложено од стране ресорног министарства, а усвојено од стране Владе. Зато је и направљена краћа пауза од фебруара, да би се ових дана објавила нова листа, по новим, потпунијим критеријумима, која ће свакако бити другачија од досадашњих. У којој мјери, имаћемо прилике да видимо, али ће свакако иста бити свеобухватна и вјеродостојнија.
•У посљедње вријеме поново је актуелизована прича око шверца цигарета. Ви сте недавно изјавили да сте „свјесни да га има“. Ко аминује те нелегалне радње и на који начин га треба сузбити?
- Ако сам у Скупштини Црне Горе често указивао на размјере шверца, односно нелегалног транзита цигарета, прецизирајући егзактно и штете по државни буџет, било би лицемјерно да са позиције в.д. директора Управе прихода и царина након пар недјеља тврдим да је шверц одједном нестао. Нешто што је веома пажљиво креирано и практиковано пар деценија не може нестати преко ноћи, а на новој администрацији је да свим силама, у што краћем року, сузбије ову пошаст. У том правцу свакако је добродошла подршка свих структура и држање овог проблема у фокусу, како Владе, тако и парламента, односно посланика. У ових десетак недјеља је урађено више него у десетак година и грађани то виде. По први пут је направљена широка акција припадника Управе прихода и царина и Управе полиције у слободној царинској зони, пописана складишта, недуго након тога је, од стране припадника царинске службе, идентификован нестанак озбиљне количине цигарета из једног од складишта, и по први пут су предузете мјере које раније нијесу предузимане, попут суспензије складишта и обрачуна царинске, односно акцизне обавезе. Уз одређене кадровске промјене у царинарници у Бару, као и најавом генералне политике Владе о преиспитивању сврсисходности постојања овакве слободне зоне, јасно је да је кренуо обрачун са кријумчарењем цигарета и да се неће стати. То укључује и ригорозне контроле у осталим осјетљивим царинским испоставама, пуну сарадњу са Управом полиције и адекватну подршку наших међународних партнера, који пружају неопходну логистику. Чињеница да су се цијене цигарета на тзв. црном тржишту примакле цијенама цигарета на легалном тржишту говори у прилог резултата борбе нове власти против нелегалних активности на тржишту цигарета.
•Колико новца на годишњем нивоу Црна Гора губи због шверца цигарета?
- Разлика између процијењене потрошње цигарета на годишњем нивоу у Црној Гори и продате количине у легалним каналима даје отприлике количину цигарета нелегално пласираних на тржишту. Уз одређене пондере туристичке сезоне, односно врсте цигарета, долази се до податка да се губи најмање 20 до 30 милиона еура акцизних прихода, што не би поднијели ни много издашнији буџети од црногорског. Уз паметно креирану акцизну политику и акциони календар, с једне стране, и већ поменуте мјере државе, с друге стране, мислим да се у краћем периоду губитак акцизних прихода за државу може преполовити, а не треба много елаборирати шта би значило да се, рецимо додатних 15 милиона еура приходује у буџету.
•Актуелан је и штрајк адвоката. Хоће ли адвокати бити изузети из система и шта је кључни проблем зашто не прихватају фискализацију?
- Више пута сам истакао да је фискализација незаустављив процес, да је обухваћено већ четири петине активних пореских обвезника и да ће се економском логиком „спојних судова“ овај број непрестано повећавати. То имплицира да све професије, укључујући и адвокатску, прије или касније морају бити дио овог процеса. Као учесник у преговорима са представницима Адвокатске коморе истакао сам у више наврата да треба уважити уставно одређење и специфичност адвокатске струке и у додатном времену ријешити све евентуалне дилеме везане за техничко-технолошки процес фискализације појединих радњи, односно процедура у пружању адвокатске услуге, односно правне помоћи. Увјерен сам да ће се на бази иновираног протокола којим ће се унаприједити елементи споразума који тренутно није добио већинску подршку у комори, у наредном периоду дефинисати оптимални модел, који би, уз одређена нормативна побољшања омогућио да се процес фискализације заокружи и унутар адвокатске професије. На тај начин ће и ова, Уставом препозната професија дати примјер поштовању основног уставног начела о једнакости закона за све у нашој држави, а истовремено ће дати немјерљив допринос сврставању Црне Горе у ред озбиљно порески уређених европских држава.
•Колике су казне за адвокате који не прихвате фискализацију?
- Законске санкције свакако нијесу мале, и крећу се од 8.000 еура па навише, за све пореске обвезнике. Оно што је тренутно већи проблем, јер сам пристилица да никоме не треба пријетити санкцијама, јесте чињеница да штрајк адвоката траје готово два мјесеца и да су сви, али ипак највише адвокати, на губитку. Зато сам оптимиста да ће се овај проблем ријешити брзо како би се избјегле потенцијално огромне штете и по адвокате и по друштво у цјелини.
