Влада је дало позитивно мишљење на измијењени Закон о територијалној организацији Црне Горе али и измијењени Закон о Главном граду чиме су се створиле претпоставке да Зета добије статус самосталне општине. Измјене ових законских рјешења тражили су посланици нове парламентарне већине Далиборка Пеjовић, Милош Конатар, Драган Ивановић, Драгиња Вуксановић Станковић и Амер Смаиловић. Током гласања о овим законским рјешењима мишљење су изузели Марко Ковач, министар правде, и Александар Дамјановић, министар финансија.
Образлажујући због чега изузима мишљење, министар Ковач је навео да Влада не смије дати мишљење на нешто што је супротну Закону о територијалној организацији.
– Јасно су прописани услови и поступак за територијалну промјену, а то је члан 19 да се територијална промјена процјењује на основу фискалног капацитета општине- потребно је израдити студију изводљивости која је у овом случају изостала. Мислим да је то обавезан услов. Други аргумент је да је споран назив, спорно је зашто се мијења име општине, да умјесто Голубоваца буде Зета. Можда улазимо у неку опасну зону. Не желим да будем песимистичан али може тежити негдје регионализацији и стварању неких других територија у оквиру Црне Горе. Мислим да то никоме није циљ из приципијелних законских разлога, ја ћу бити против овог мишљења – навео је Ковач.
Министар финансија Александар Дамјановић је предложио да Зета постане самостална општина од 1. јануара наредне године.
– Сматрам да због испуњававања законских услова израде неопходних студија - фискалног утицаја овај предлог закона би негдје уз динамику коју дефинише парламент, могао да буде у примјени од 1. јануара 2023. године. До тада би се могле завршити ове неопходне ствари, а и уклонили би једну политичку тензију. Зли језици кажу да ово има везе са изборима у октобру да би се изузело бирачко тијело из Зете како би се са мање бирачког тијела направиле неке друге прекомпозиције у остатку Подгорице. Ја у то не вјерујем. Мислимо да је свима нама децентрализација негдје заједнички интерес и да то обавимо поступно и да ова прича буде потпуно везана за остваривање права грађана – поручио је Дамјановић.
Измијенама Закона о територијалној организацији предвиђа се да садашња општина у оквиру Главног града-Голубовци добија статус самосталне општине, док се измијенама Закона о Главном граду предвиђа брисање одредби које уређују симболе, празник и печат општине у оквиру Главног града, послове општине у оквиру Главног града, као и однос органа општине и органа Главног града.
"Дан" је прије сједнице Владе покушао да од Дритана Абазовића, премијера, добије коментар о самосталности Зете, али он није желио да коментарише. Након тога, на сједници Владе, оцијенио је да Влада не треба да излази ван својих ингеренција.
– Све даље процедуру су у парламенту. Сви тамо имамо своје представнике, они знају како ће да се однесу према овом питању. Ми исказујујемо поштовање према Скупштини, није обавезујуће наше мишљење, добро је да буде усклађено али није пресудно – поручио је Абазовић.
Министар јавне управе Мараш Дукај осврнуо се на искуство формирања Општине Тузи.
– Ми одлично знамо која је законска процедура, односно како су се задње три општине основале, почевши од студије, елабората. Моја напомена је и када је у питању име. У овом моменту постоји општина у оквиру Главног града која се зове Голубовци, сада је иницијатива да се зове Зета. Већина ових посланика који су предложили да Зета буде општина, првенствено су рекли да Тузи немају капацитета да буду општина, а као друго да општина не треба да се зове Малесија. Тузи су 2019. године постали самостална општина и буџет је био 1,9 милиона еура, а буџет за текућу годину је осам милиона еура. Ми немамо ништа против оснивања општине, само вас молим да имамо јасан став што се Владе тиче – поручио је Дукај.
Потпредсједник Владе Рашко Коњевић оцијенио је да оснивање Општине Зета не може имати политичку конотацију. Коњевић је објаснио да Владино мишљење није обевезујуће за посланике у Скупштини Црне Горе.
Н.С.- А.Д.
