Mijušković je u intervjuu agenciji Mina-business kazao da je dinamična priča o toj energetskoj kompaniji, koja je postala sinonim za uspjeh od početka samostalnog poslovanja.
- Ipak, naš poslovni put od 2021. godine, kada sam preuzeo funkciju predsjednika Odbora direktora, obilježen je istorijskim rezultatima, tako da je CGES u toj godini ostvario dobit od 16,9 miliona eura, u 2022. godini 20,3 miliona eura, dok smo u prošloj godini imali rekordan profit od čak 35,7 miliona eura, što je u ukupnom iznosu, za tri godine, impresivnih 72,9 miliona eura dobiti - precizirao je Mijušković.
On je dodao da su podijelili i dividende za 2020. i 2022. godinu u ukupnom iznosu od 15,7 miliona eura, od čega se na državu, kao većinskom vlasniku CGES-a, odnosi 8,7 miliona eura u bruto iznosu.
- Državi smo uplatili i porez na dobit od 9,6 miliona eura za isti period, uz istovremeno pojeftinjenje tarife za prenos za oko 22 odsto, što odražava našu odgovornost prema zajednici, odnosno podršku ekonomskom razvoju Crne Gore - poručio je Mijušković.
Prema njegovim riječima, ključni faktor u trijumfu kompanije leži u strateškom ulaganju u investicije, realizaciji razvojnih infrastrukturnih projekata, pažljivo definisanih strategija, kao i posvećenosti rješavanju svih izazova, kojih je bilo tokom prethodnog perioda.
- Naša vizija, odlučnost i posvećenost održivim energetskim rješenjima, osigurali su nam ne samo finansijski prosperitet, već i povjerenje zajednice u kojoj poslujemo, kao i poslovnih partnera van crnogorskih granica. Zahvaljujući neumornom angažmanu i stručnosti našeg tima, naša energetska kompanija postigla je istorijski poslovni uspjeh. Svaki član našeg tima, od stručnjaka u tehničkim sektorima do administrativnog osoblja, zaslužan je za ovaj veliki uspjeh - naveo je Mijušković.
Inovativnost i timski duh
Njihova predanost, inovativnost i timski duh, omogućili su da se ostvare izvanredni rezultati i postave novi standarde.
- Zato koristim priliku da im se zahvalim na posvećenosti i naporima koji su omogućili da naša kompanija ostvari zavidne rezultate - dodao je Mijušković.
Na pitanje kolika je dosadašnja korist za CGES, odnosno državu Crnu Goru, od projekta podmorskog povezivanja, Mijušković je odgovorio da dinamičan segment portfolija CGES-a započinje podmorskim kablom, koji povezuje prenosne sisteme Italije i Crne Gore, postajući vitalna infrastruktura za energetsku kompaniju.
„Prenos električne energije kroz ovaj kabl postaje simbol povezanosti i prosperiteta. Upotrebom modernih tehnologija i sofisticiranih sistema, kompanija ostvaruje maksimalne benefite od iskorišćenosti kabla, čime osigurava stabilnost u snabdijevanju energijom i profitabilnost, kao i porast interesovanja od strane učesnika na tržištu električne energije za dodjelom prekograničnih prenosnih kapaciteta, što dovodi do povećanja prihoda po ovom osnovu i na ostalim granicama - rekao je Mijušković.
Tome u prilog idu i brojke koje govore da ukupni prihodi po osnovu alokacije prekograničnih prenosnih kapaciteta, od puštanja u rad HVDC-a do kraja marta ove godine, iznose 152,1 milion eura, od čega na kablu 56,1 milion eura.
- Kao nacionalni operator prenosa električne energije, čija je djelatnost regulisana, ostvareni i odobreni prihodi podliježu korekcijama za regulatorni period, što je dovelo do smanjenja tarife za prenos električne energije za regulatorni period od 2023-2025 godine, za čak 22 odsto - saopštio je Mijušković.
Prema njegovim riječima, zahvaljujući toj efikasnoj vezi, Crna Gora je postala ključno energetsko čvorište regiona, doprinoseći ekonomskom razvoju zemlje.
- Ova priča o uspjehu pokazuje kako pametna upotreba infrastrukture može transformisati ekonomije i unaprijediti život građana - tvrdi Mijušković.
Modernizacija prenosne mreže
Na pitanje da izdvoji najznačajnije projekte kada je u pitanju modernizacija prenosne mreže tokom prošle godine i koje su to najvažnije investicije koje su realizovane, Mijušković je odgovorio da posvećenost kompanije modernizaciji elektroenergetskih objekata i ulaganju u prenosnu mrežu predstavlja ključnu strategiju za osiguranje stabilnosti i efikasnosti energetskog sistema.
- Shvatamo da su elektroenergetski objekti „srce“ infrastrukture koje pokreće naše društvo i ekonomiju, te smo posvećeni osiguranju da ta „srca“ kucaju s punim kapacitetom i pouzdanošću. Kroz kontinuirana ulaganja u modernizaciju postrojenja, nadogradnju tehnologije i implementaciju pametnih sistema upravljanja, mi stvaramo temelje za energetsku efikasnost i sigurnost - rekao je Mijušković.
Kako je dodao, fokus na prenosnu mrežu je ključan, jer je ona kičma koja povezuje proizvodnju i potrošnju energije.
- Ulaganjem u poboljšanje kapaciteta, otpornosti na spoljne uticaje i integraciju sa obnovljivim izvorima, mi stvaramo fleksibilan i održiv sistem koji može odgovoriti na izazove budućnosti. Naša posvećenost modernizaciji elektroenergetskih objekata nije samo investicija u infrastrukturu, već i u budućnost našeg društva - dodao je Mijušković.
On je izdvojio samo neke od ključnih projekata.
U okviru međunarodnog projekta - Transbalkanski elektroenergetski koridor, CGES je uspješno sproveo posljednju fazu modernizacije sistema zaštite i upravljanja u devet trafostanica.
- Ovaj projekat predstavlja ključni korak u poboljšanju pouzdanosti, efikasnosti i sigurnosti elektroenergetskog sistema. Implementacija naprednih tehnologija, poput digitalnih releja, SCADA sistema i automatizacije procesa, omogućila je brzo otkrivanje i rješavanje problema u mreži - rekao je Mijušković.
Elektroenergetski sistem postao otporniji na havarije
Kroz modernizaciju sistema zaštite i upravljanja, elektroenergetski sistem je postao otporniji na havarije, omogućujući bolje upravljanje tokovima snage i podržavajući integraciju energije iz obnovljivih izvora.
Ovaj projekat, kako je dodao, donosi značajne koristi u pogledu stabilnosti mreže i pruža temelj za dalji razvoj inteligentnih elektroenergetskih sistema.
- U skladu sa našim naporima za konstantnim poboljšanjem, implementirali smo u potpunosti daljinsko upravljanje elektroenergetskim sistemom iz dispečerskog centra, putem SCADA sistema (sistem za prikupljanje podataka, nadzor i upravljanje). Ova tehnologija predstavlja značajan korak naprijed u našem poslovanju, optimizirajući naše najsloženije poslovne procese u svakom segmentu upravljanja objektima prenosne mreže na različitim naponskim nivoima - saopštio je Mijušković.
Brža reakcija na izazove u sistemu, smanjenje vremena odaziva na prekide i poboljšana efikasnost, postali su ključne prednosti.
Mijušković je kazao da je CGES tokom prošle godine nastavio intenzivne aktivnosti na izgradnji i rekonstrukciji interne prenosne mreže, kao i na analizi mogućnosti i usaglašavanju tehničkih rješenja za nove interkonektivne veze.
- Pomenuću samo neke. Nastavljene su aktivnosti na završetku našeg najvažnijeg tekućeg projekta, izgradnji dalekovoda 400 kilovoltnog (kV) Čevo – Pljevlja, kao još jednog segmenta u povezivanju elektroenergetskih sistema Crne Gore i Italije. Dinamika izgradnje dalekovoda Lastva – Pljevlja tokom prošle godine bila je veoma intenzivna, tako da su potpuno završeni radovi u Čevu, Bukovici, Kominima i Javorku, čime je stepen realizacije projekta dostigao 95 odsto - objasnio je Mijušković.
U međuvremenu, postavljanjem takozvanih „havarijskih“ stubova na Žabljaku, iskoristili su izgrađenu dionicu ovog dalekovoda i u privremeni pogon stavili složeni, kombinovani vod 110 kV Lastva – Brezna – Žabljak, koji se sastoji od podzemnog i nadzemnog dijela, dužine nešto preko 100 kilometara.
- Potrebno je istaći da je novi 110 kV prsten značajno podigao sigurnost snabdijevanja potrošača električnom energijom - rekao je Mijušković.
Tokom prošle godine završena je i izgradnja trafostanice 110/35 kV Žabljak, koja je urađena u GIS tehnologiji (umjesto gasom, vazduhom izolovano postrojenje), što je četvrta trafostanica urađena u toj tehnologiji u prenosnoj mreži Crne Gore.
- Njena realizacija stvara uslove za dalji dinamičan razvoj ovog područja kao zimskog turističkog centra i to kroz činjenicu da se povećava kapacitet u transformaciji, a Žabljak dobija napajanje na 110 kV naponskom nivou, čime se stvaraju uslovi za sigurno i pouzdano napajanje - rekao je Mijušković.
Zahtjevni radovi na rekonstrukciji i proširenju trafostanice 110/35 kV Pljevlja 1
Takođe, privedeni su kraju vrlo komplikovani i zahtjevni radovi na rekonstrukciji i proširenju trafostanice 110/35 kV Pljevlja 1, koja je u eksploataciji od 1961. godine, te će se njenom rekonstrukcijom i zamjenom opreme omogućiti povećanje pouzdanosti napajanja i daljinsko upravljanje sa SCADA sistema.
- Posebno smo ponosni na činjenicu da su stručne službe i operativa CGES-a sopstvenim snagama i u rekordno kratkom roku uspješno izvele zamjenu transformatora u tri trafostanice, većim naponskim jedinicama. Ovim zahvatom, primorske trafostanice 110/35 kV Budva i trafostanica 110/35 kV Ulcinj, dobile su neophodni veći kapacitet, koji je omogućio sigurno i dovoljno napajanje konzuma opština Budva i Ulcinj tokom prošle turističke sezone - saopštio je Mijušković.
Takođe, završetkom tog posla, poboljšano je napajanje danilovgradske opštine, jer je trafostanica 110/35 kV Danilovgrad dobila transformator dvostruko većeg kapaciteta.
Na pitanje koji će biti najznačajniji projekti koje će realizovati u ovoj godini, Mijušković je odgovorio da je CGES spreman za realizaciju ovogodišnjeg ambicioznog plana, fokusirajući se na unapređenje prenosne mreže radi osiguranja kvalitetnijeg i sigurnijeg napajanja električnom energijom.
- Investicije će se usmjeriti na modernizaciju infrastrukture, uvođenje naprednih tehnologija za nadzor i kontrolu mreže, te povećanje kapaciteta radi efikasnijeg prenosa energije.Ovo će rezultirati stabilnijem snabdijevanjem, većom pouzdanošću u radu sistema, što će koristiti svim potrošačima i doprinijeti ukupnom ekonomskom razvoju - smatra Mijušković.
Za ovu godinu predviđen je završetak i puštanje u trajni rad trafostanice Žabljak, vrijednosti 4,8 miliona eura, zatim 400 kV dalekovoda Čevo – Pljevlja, za koji bi trebalo izdvojiti preko 49 miliona eura, kao i završetak svih radova na rekonstrukciji trafostanice 110/35 kV Pljevlja 1, koja će CGES koštati tri miliona eura.
- Radimo i na zamjeni postojećeg provodnika na dalekovodu 110 kV Perućica – Danilovgrad – Podgorica 1, specijalnim HTLS provodnikom, što je prvi put da se ovakva oprema primjenjuje u crnogorskoj prenosnoj mreži. Na ovaj način se povećava prenosna moć uz upotrebu postojećih stubnih konstrukcija, što je ključna prednost primjene ovog rješenja. Vrijednost projekta je 2,5 miliona eura - precizirao je Mijušković.
Izgradnja trafostanice 110/35 kV Luštica
On je najavio i da u ovoj godini očekuju potpisivanje ugovora za izgradnju trafostanice 110/35 kV Luštica sa priključkom na 110 kV mrežu, kao i ugovora za ugradnju varijabilnog šant reaktora 250 MVA u trafostanici Lastva.
- Izgradnjom i priključenjem trafostanice Luštica na prenosnu mrežu će se uvećati kapaciteti za priključenje novih potrošača i turističkih kompleksa pripadajućeg konzuma uz uvećanje sigurnosti i pouzdanosti napajanja potrošača električnom energijom cjelokupnog regiona. Takođe, realizovaće se i dvostrano napajanje trafostanice Kotor. Kroz ugradnju varijabilnog šant reaktora u trafostanici Lastva, naša kompanija će dati adekvatan doprinos rješavanju regionalnog problema visokih napona u regionu Zapadnog Balkana - rekao je Mijušković.
U krajnjem, realizacijom dalekovoda od Lastve do Pljevalja, a i ostalim infrastrukturnim projektima iz Investicionog plana CGES-a, otvara se nova perspektiva ka zelenoj tranziciji, priključenju obnovljivih izvora i smanjenju emisije ugljen-dioksida (CO2).
- U svrhu ostvarenja prave energetske tranzicije, omogućavanja priključenja odbnovljivih izvora energije (OIE), poboljšanja efikasnosti električne mreže, smanjenja gubitaka električne energije, povećanja prekograničnih kapaciteta i poboljšanja pouzdanosti napajanja, CGES ima jasnu inicijativu u pravcu izgradnje drugih interkonektivnih veza, te je u tom smislu već dogovoreno povećanje međudržavnih prenosnih kapaciteta sa operatorima prenosnih sistema u Srbiji, Bosni i Herdegovini (BiH) i Albaniji - kazao je Mijušković.
U narednih pet godina uložiće oko 240 miliona eura
Kako je najavio, CGES će u narednih pet godina, u skladu sa biznis planom, u izgradnju i održavanje elektroprenosne mreže uložiti oko 240 miliona eura.
Na pitanje koji su najveći izazovi za CGES kada je riječ o povećanju priključenja OIE na prenosnu mrežu, Mijušković je odgovorio da u srcu zelene tranzicije leži neophodnost efikasnog prenosa električne energije, a CGES je tu da osigura da svaki kilovat-sat pronađe svoj put ka boljoj budućnosti.
- Bez nas, ta tranzicija nije samo teška, već i neizvodljiva. Kao vodeća energetska kompanija posvećena prenosu električne energije, mi smo ključni činilac u ostvarivanju održive energetske budućnosti. Naša misija je jasna - omogućiti integraciju novih, obnovljivih izvora energije u energetski sistem. Ali to nije bez izazova. Da bismo ostvarili ovaj cilj, neophodno je da izgradimo i unaprijedimo infrastrukturu koja će podržati ovaj prelazak ka zelenijoj budućnosti - naveo je Mijušković.
Ulaganjem u kapacitete za prenos energije, stvaraju se temelji za razvoj novih izvora energije poput solarnih, vjetro i hidroelektrana.
- Naša infrastruktura je kamen temeljac održive energetske tranzicije, pružajući podršku novim tehnologijama i inovacijama koje će oblikovati našu budućnost. Nastavlja se veliko interesovanje investitora za priključenja RES na prenosni sistem Crne Gore. Izmjena zakonske regulative u prethodnom periodu, omogućila je jednostavniju proceduru priključenja obnovljivih izvora električne energije na prenosni sistem. Olakšana procedura, uz visoku cijenu energije na tržištu, proizvela je veliko interesovanje različitih investitora - objasnio je Mijušković.
Za sada je izdato blizu 30 urbanističko-tehničkih uslova (UTU), za velike elektrane ukupne instalisane snage od četiri gigavata (GW).
Dominantno se radi o solarnim elektranama i u pitanju je istočni dio Crne Gore – opštine Cetinje i Nikšić, a potpisano je šest ugovora o izgradnji infrastrukture za priključenje i priključenju, čija je ukupna instalisana snaga elektrana oko 1,6 GW.
- Stanje prenosne mreže Crne Gore je takvo da može da primi preko 1,5 GW obnovljivih izvora energije i to nakon završetka izgradnje dalekovoda 400 kV Lastva – Pljevlja. Nakon tog nivoa, potrebno je dodatno ojačati prenosnu mrežu izgradnjom različitih dalekovoda među kojima su interkonektivni vodovi 400 kV Pljevlja – Bajina Bašta, 400 kV Brezna – Sarajevo, kao i rekontrukcijom interne 220 kV mreže, što je svakako za CGES jedan od najvećih izazova - naveo je Mijušković.
On je istakao predanost kontinuiranom uspjehu u svim segmentima poslovanja, dok je, kao predsjednik Odbora direktora, ponosan na sposobnost održavanja visokog standarda u pružanju usluga prenosa električne energije.
- Nastavićemo da ulažemo napore kako bismo ostali među najboljima ne samo u energetskom sektoru, već i u državi. Odlučni smo u viziji postavljanja novih standarda kvaliteta i pružanja podrške našoj zajednici - zaključio je Mijušković.
