Економски аналитичар Предраг Дрецун тврди да Црној Гори аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) није потребан, иако је, како каже сарадња са овом институцијом неопходна, што не значи да од ММФ-а морамо повући средства.
- Сарадња са ММФ може бити институционална и(ли) финансијска. ММФ није само финансијска институција. Искуства ММФ са многим земљама нијесу баш позитиван примјер. Многе владе приморане на сарадњу, јер ММФ може обезбиједити јефтинија средства од комерцијалних банака. С друге стране ММФ свој јефтин новац наплати кроз утицај на економску политику државе, а то се готово граничи са политичким утицајем. ММФ је недавно промовисао нови облик сарадње у виду такозваног Инструмента координације политика. Суштина тог програма јесте заправо сарадња техничког типа, без резервисања финансијских средстава. Тај програм намијењен је земљама којима нису потребна финансијска средства, али и даље морају да раде на реформама и привлачењу финансирања из других извора - рекао је Дрецун за вајбер групу finance,me.
Он сматра да Црна Гора у увом тренутку има потребу за најмање пола милијарде евра, и да је сарадња са ММФ-ом нужно зло.
- То не значи да морамо повући њихова средства. Чиновници ММФ имају своје матрице одлучивања, и не воде много рачуна о специфичностима сваке државе гђе ђелују. Они траже фискалну консолидацију, смањење јавне потрошње, реформу пензионог система, али интересантно не противе се много у пракси расту јавног дуга, иако наводно раде на одбрани од банкрота - каже овај политички аналитичар.
Он истиче да је за такву одлуку потребно да будемо зрело политичко друштво, у коме се транспарентно саопштава суштина аранжмана и ставе се на сто сви аргументи, било за било против.
- Занимљиво је и искуство Грчке, која је такође смањила плате и пензије, али је јавни дуг порастао. То чак може да буде и добро, јер је то сигуран знак да се новац није трошио већ инвестирао, па се може очекивати и доста позитивних ефеката у будућности. Тешко је рећи које би биле обавезе Црне Горе, све док не видимо врсту аранжмана, ако до њега дође. Сигурно да би финансијски аранжман носио са собом и неке болне потезе. Оно што можемо очекивати ако дође до аранжмана са ММФ јесте наставак приватизације преосталих државних предузећа - тврди Дрецун.
Он овоме додаје несагледиве посљедице рата у Украјини, и да нико не може са сигурношћу рећи што нас чека.
- Ипак, сматрам да би опција аранжмана са ММФ-ом требало да буде посљедња опција. Боље је да сами стиснемо каиш годину или двије, па да га попуштамо сами, него да нам њихови универзални експерти прописују мјере које су исте за све земље гдје ММФ има аранжмане. Основно је питање шта очекујемо од ММФ-а: стабилизацију или подршку развоју. Упорно тврдим да Црна Гора може бити самодовољан систем у подбилансу хране и енергије. Кад то постигнемо онда нам је туризам као шлаг на торти - тв рди он.
Дрецун каже да се, када је туризам у питању отвара питање да ли смо ми уопште спремни за развој туризма.
- Да јесмо не би нам у сезони по 30 хиљада радника долазило из сусједних држава. Ја мислим да је туризам посљедње на што треба да се ослонимо. Конкуренцију у туризму је најжешћа. Један град Беч оствари више од туризма него Црна Гора. Да би туризам био носилац потребно је да имамо невидљиви извоз својих производа и услуга кроз туристичку услугу. Већина производа (хране) је из увоза. Велики дио услуга увозимо (радна снага, саобраћај). Западна тржишта су нам секундарна опција. Све су свему нама остане рента на сунце и море. Посебна је тема да ли су Црногорци добар психолошки профил за радника у угоститељству. Можда је и то разлог што угоститељске раднике увозимо у сезони. Угоститељство захтијева цијелог човјека цијелог дана. То је просто тржишна утакмица учинила. Ми данас немамо такву радну снагу у туризму . рекао је Дрецун.
Он каже да ако кроз туризам извозимо своју храну и воду, продајемо своју радну снагу, и своју енергију, своју путну инфраструктуру онда то има пуног економског смисла.
- Овако како је сад имамо мали дио колача у односу на потенцијале. Дакле, формула за развој ЦГ је "Пољопривреда – енергија – инфраструктура (путна и ИТ), па тек онда туризам" - истиче он.
Одгаварајући на питање које би све негативне а које позитивне ефекте аранжман донио црногорској економији и друштвум Дрецун истиче да су позитивне формално јефтин новац, јачање институција, јачање инвестиционе сигурности, јачање финансијске дисциплине, промјена свијести грађана према јавним финансијама...
- Негативне: ограничење независности у вођењу економске политике, некритичка приватизација свега, врло извјесне грешке у моделирању раста, могуће смањење пензија и плата, неодговорност ММФ-а за евентуалне промашаје у пројектовању раста, тренутни пад запослености, притисак на социјалне фондове... - закључује Предраг Дрецун.
