Скидање дјелова са авиона Charli и уграђивање на друга два Ембраера би, уколико су ти наводи тачни, представљало тежак ударац и пораз црногорског ваздухопловства, оцијенио је бивши директор Montenegro Airlinesa, Зоран Ђуришић.
- То је, уколико су тачни наводи из медија, тежак ударац и пораз црногорског ваздухопловства, јер смо онда сведени на земље трећег свијета и са жаљењем могу рећи да је потпуно урушено све што је грађено три деценије- рекао је Ђуришић.
Он је додао и да је запањен стањем у којем се налазе авиони МА, као и да је недопустиво и неозбиљно да се авиони запусте за годину и да се лицитира милионима штете.
- Више пута сам наглашавао и упозоравао да је ваздухопловство изузетно захтјеван посао са готово сваког аспекта, гдје се акценат мора ставити на професионализам, који, нажалост, годинама изостаје, па су, логично, и пратећи проблеми такви какви су- навео је Ђуришић.
Он је казао да је ваздухоплов регистарских ознака 4О-АОЦ 26. децембра прошле године извјесно био пловидбен.
- С обзиром на то да немам приступ документацији ваздухоплова, не могу лицитирати о тадашњем статусу компоненти авиона, али свакако су биле неупоредиво боље него данас, те се очигледно ради о нечијем немару, који је довео до вишемилионског износа потребног за редиливери авиона- саопштио је Ђуришић.
Он је рекао да постоје државне гаранције које се тичу редиливерија и дерегистрације свих ембраера које је користио МА, али да ни под разно није смјело доћи до ненормално високих износа, који у суштини доводе државу у ситуацију да опоравак авиона кошта више него куповина другог.
-Тим којим сам руководио док сам био у МА имао је свијест и савјест да ваздухоплове увијек одржава у завидном стању, које је у сваком моменту гарантовало и враћање авиона власнику или банци уз трошкове који су занемарљиви у односу на ово са чиме се данас суочавамо. Свакако, мој тим и ја ни у једном тренутку нијесмо размишљали о томе да авионе враћамо и флоту сводимо на један или два авиона- казао је Ђуришић.
Он је саопштио да не зна ко је радио процјену трошкова за редиливери авиона, али да је могуће да се ради о заблуди уколико су је радили исти људи који су лицитирали са 40 до 50 милиона штета по питању враћања два Ембраера која су откупљена од компаније ГЕЦАС.
- У осталом никад нијесу објављене рачунице према којима би штета у случају враћања авиона АОА и АОБ износила тих фамозних 50-ак милиона. Очигледно се тада радило о несналажању у тумачењу уговора- навео је Ђуришић.
Он је објаснио да је два авиона, која су купљена за нову авио-компанију, МА 2008. и 2009. године узео у дугорочни закуп од компаније ГЕЦАС. Осим плаћања мјесечне закупнине, МА је издвајао новац који је намијењен за велике радове на авионима и враћње одређених компоненти у захтијевано стање када такви радови приспију.
- Тај дио новца, ваздухопловним рјечником, представља маинтенанце ресерве. Дакле, да је у било ком тренутку донешена одлука да се та два ваздухоплова врате власнику, фонд новца, маинтенанце ресерве, који је МА издвајао био је довољан да се ваздухоплов припреми за враћање власнику, па би штета коју би претрпјела компанија била сведена на свега три мјесечне, унапријед плаћене рате закупа, које су представљале својеврстан депозит и износиле су око 570 хиљада ЕУР по авиону, што је дефинисано и уговором- саопштио је Ђуришић.
Он је додао да уколико је неко након 2012. године и потписао нешто што штету за та два авиона доводи до нереалних 50 милиона, онда би такав документ требало објелоданити и морала би бити дефинисана одговорност за потписивање нечега тако штетног.
- Ваздухоплов који се популарно назива Цхарлие био је купљен на финансијски лизинг 2010. године, када сам руководио компанијом. За конкретни ваздухоплов, као ни за Ембраере набављене прије њега, Влада и порески обвезници нијесу платили ни један цент, већ је цјелокупан износ до јуна 2013. финансиран из средстава компаније што укључује и пет милиона УСД “доwн паyмент” који је плаћен за тај авион- навео је Ђуришић.
Он је саопштио да су до 2013. године компанија и њени запослени за Ембраере издвојили око 60 милиона УСД, а да при томе нијесу тражена било каква средства пореских обвезника.
- Иако смо се више пута обраћали Влади за гаранцију при набавци трећег авиона, нијесмо наишли на разумијевање, што нам је била врло отежавајућа околност приликом преговора о условима кредитног аранжмана. Влада никада није давала било какве гаранције које се тичу финансирања авиона МА, и преузимања било каквих обавеза плаћања закупа или ануитета за ваздухоплове- тврди Ђуришић.
Он је додао да би МА, да је имао такве врсте гаранција, био сврстан знатно боље код банака, па би и каматне стопе биле знатно ниже, те би укупна средства за отплату била на нивоу око 6,5 милиона испод оних коју су актуелне.
