Владин програм "Европа сад", којим се планира повећање минималне зараде на 450 еура, смањење пореског оптерећења на плате за 18 одсто, увођење нових пореза и акциза, у овом моменту нема подршку већине у Скупштини. Једнима је програм Владе списак лијепих жеља и програм за спас актуелне владе, другима је за подршку потребна анализа јер немају све податке, док трећи сматрају да буџет, уз који ће да се усвоји програм "Европа сад", треба да предлаже нова влада. УРА и Права Црна Гора подржавају програм Владе, ДФ, Демократе и БС чекају анализу програма, док у СД сматрају да је ово план за спас Владе.
Функционер ДФ-а Дејан Ђуровић је изјавио да подржавају сваку иницијативу која треба да доведе до раста плата и унапређења животног стандарда и која значи повећање плата и минималне цијене рада, али да у томе морају бити обазриви.
– На обазривост упућуjу економски показатељи у актуелноj кризи за коjу не знамо када ће бити завршена. Раст незапослености и неликвидност привреде, нажалост су у порасту што говори у каквом се стању налази реални сектор. Уз то, мала и средња предузећа коjа чине 90 одсто црногорске привреде и коjа су, по истраживањима релевантних организациjа (УПЦГ), погођена економском кризом, па jе питање да ли ће моћи да издрже толико повећање зарада и да ли jе на оваj начин доведен у питање њихов опстанак на тржишту. Усуђуjем се да кажем да ми оваj план више личи на политички памфлет коjи долази у тренутку када смо рекли да ова влада више нема нашу подршку и да су се његови аутори када су га састављали више руководили политичким критериjума него економским. И даље ниjесмо добили ваљану анализу на основу коjе бисмо се увjерили да jе план заиста остварив, да кроз приходну страну буџета можемо све ово финансирати и да нам не треба ново задуживање – казао је Ђуровић "Дану".
Волио би, како је нагласио, да подијели оптимизам актуелних представника Владе да нам неће бити потребно ново задуживање да бисмо реализовали програм, али да је реалност другачија.
– Такође, желим да чуjем одговор на jедно од кључних питања – шта ће бити са ПДВ-ом jер jе jасно да ако буде корекциjе пореских стопа, коjе би ишле у правцу њиховог повећања, да би то довело до нових трошкова грађана и привреде, па се онда поставља питање коjа jе корист од бенефита у виду повећања минималне и просjечне плате. Упитно jе да ли ћемо остварити 14 милиона еура од маркирања горива jер треба да се усвоjи закон о енергетици, што ниjе могуће без мишљења Европске енергетске заjеднице, потребно jе да се спроведе тендерска процедура на коjоj ће се изабрати фирма коjа ће радити дио тог посла, да се одговори на питање ко ће да сноси трошкове маркирања. Све то захтиjева одређено вриjеме. Сумњам и да се може доћи до 20 милиона еура од опорезовања неприjављених прихода, односно, од нелегалнио стечене имовине у наредноj години. Доста jе питања коjа захтиjевају одговоре у вези са новом пореском реформом и надам се да ћемо до њих доћи кроз расправу у парламенту. Сачекао бих и да видимо ситуациjе у парламенту у вези са коначним усваjањем предлога буџета и да ли ће то бити предлог одлазеће владе или неке друге. У коначном, треба нам план коjи ће да успиjе, а не да његови предлагачи у случаjу неуспjеха сакупљаjу негативне политичке поене. На краjу, ово ниjе начин на коjи министар, па био и из одлазеће владе овако упознаjе парламентарну већину. И круна свега jе да ће буџет за 2022. припремати и презентовати нова влада – поручио је Ђуровић.
Посланик Демократа Владимир Мартиновић је казао да је у овом тренутку мало доступних инфромација о томе шта тзв. Маршалов план представља.
– Ниjесмо у могућности да полемишемо са нечим о чему, заправо, немамо довољно информациjа. Не знамо како и на коjи начин се оно што jе тим планом замишљено планира до краjа и реализовати. Али оно што знамо jесте да ћемо, као што смо и обећали, вратити дjечjе додатке за сву дjецу до 18. године, да ћемо обештетити бивше кориснице накнада по основу рођења троjе или више дjеце, да ћемо повећати старачке надокнаде, да ћемо повећати минималну зараду и смањити доприносе, да ћемо повећати зараде здравственим радницима, и jош много тога. Свакако, отворени смо и за све остале инициjативе коjе су у jавном интересу. Сваки предлог коjи се заснива на принципу праведности и у општем jе интересу, Демократе ће подржати, без обзира на то од кога такви предлози долазе – саопштио је Мартиновић.
Потпредсједник ГП УРА Горан Ђуровић је оцијенио да су охрабрујуће најаве из Владе о доношењу сета пореских закона којима би се повећао минимални лични доходак на 450 еура, а привредницима смањила оптерећења на плате на нешто преко 20 одсто.
– Вјерујемо да су се ресорни министри добро припремили и добили подршку међународних економских институциjа како би оваj сет мjера био базиран на реалним основама. УРА се од првог дана формирања владе залагала за храбре потезе коjи jедино и суштински могу дониjети реформе. Грађанке и грађани Црне Горе мораjу осjетити бољитак изражен у већоj плати. Оваj сет мjера враћа вjеру у достоjанствен рад свим онима коjима jе у протекле три децениjе био ускраћен – навео jе Ђуровић у саопштењу.
Ђуровић jе посебно истакао здравствене и просвjетне раднике коjи су, како тврди, стуб сваког друштва, а као такви су били запостављени и маргинализовани што jе за последицу имало лоше стање у здравству и школству.
– Баш као и код радника, нови сет мjера коjи укључуjе смањење оптерећења на плате jе поздрављен код привреде, jер олакшава пословање и уводи ред. Привреда ће у врло кратком року осjетити бенефите оваквих мjера – закључио је Ђуровић.
Из Праве Црне Горе, која има једног посланика у Скупштини, казали су да је програм "Европа сад" капитални проjекат нове власти, као и магистрални рецепт за економски и социjални опоравак Црне Горе, тако да има и имаће пуну подршку те партије.
– Не смиjемо дозволити да грађани испаштаjу због ускопартиjских интереса и управо због грађана важно jе да све партиjе владаjуће већине пруже снажну подршку овом програму коjи има за циљ опоравак Црне Горе од економске кризе и побољшање животног стандарда грађана – наводи се у саопштењу партије чији је предсједник Марко Милачић.
Влада је у четвртак усвојила програм "Европа сад", за чију имплементацију је потребно усвајање 12 измјена закона. Министар финансија Милојко Спајић је казао да ће усвајање тих закона бити везано за предлог Закона о буџету који ће Скупштини доставити 15. новембра, односно да ће буџет и "Европа сад" ићи у пакету. Програм су представили Спајић и министар економског развоја Јаков Милатовић са сарадницима.
Према статистичким подацима, буџетски биланс примјене програма у наредној години ће бити минус 35 милиона, али ће програм довести до раста БДП-а од 6,5 одсто, што је око 300 милиона еура.
