Министарство финансија објавило је одговоре на најчешћа питања која се тичу програма "Европа сад!" , а све у циљу појашњења грађанима нових могућности и ситуација које доноси овај програм.
ОДГОВОРИ У ВЕЗИ СА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈОМ ПРОГРАМА “ЕВРОПА САД!“
1.Привредни субјекти добили су одређење пројекте посредством Завода за запошљавање, као што су:"Оспособљавање за рад код послодавца" и "Оспособљавање за самосталан рад", у којима је наведено да су од стране ЗЗЗ Црне Горе обезбијеђена средства за финансирање упослених лица, у бруто износу 409,90 еура, док би у том случају нето зарада била 250 еура.
Након ступања новог закона о раду, у којем је утврђена минимална нето зарада у износу од 450 еура, послодавци који су потписали уговоре са ЗЗЗ Црне Горе, су у недоумици, који износ средстава треба да исплаћују лицима по основу закљученог уговора са ЗЗЗ Црне Горе.
Да ли се са ЗЗЗ Црне Горе треба радити неки анеx уговора, у којем би ЗЗЗ Црне Горе обезбиједио додатна средства за исплату минималне зараде, или ће овај недостајући дио од 250 еура до 450 еура, морати послодавци да надомјесте.
Одговор:
ЗЗЗЦГ ће обезбједити средства потребна за успјешну реализацију Програма активне политике запошљавања. Позивамо све да се обрате ЗЗЗЦГ да се информишу о динамици закључивања анекса уговора и обезбјеђивању потребних средстава.
2.Имајући у виду да се рефундација зарада породиљског боловања од стране ЦЗСЦГ врши на основу Рјешења у износу добијеног од просјека лд за претходних 12 мјесеци рада, интересује нас да ли тим запосленим лицима која су већ на породљском одсуству треба од 01.01.2022 да се исплаћује минимална зарада од 450 еура? На примјеру запослене којој је просјек зараде износио нето 300 еура, ЦЗСЦГ врши рефундацију средстава бруто зараде у изосу од 448.00 еура, што је износ испод будуће минималне нето зараде. У том случају послодавац би сносио трошак разлике средстава ако се повећава нето зарада јер ЦЗСЦГ поступа тј. рефундира зараду на основу Рјешења из претходног периода.
Одговор:- Законом о раду је прописана заштита за запослене који се налазе на породиљском, родитељском, односно усвојитељском и хранитељском одсуству на начин што запослени који користи неко од наведених одсустава, има сва права из радног односа као што их је имао до почетка коришћења тог одсуства, као и сва права на побољшање радних услова на која би имао право за вријеме свог одсуства.
Законом о раду је такође прописано да је послодавац дужан да у случају укидања или умањења стопе пореза на доходак физичких лица, односно доприноса за обавезно социјално осигурање на терет запосленог, износ средстава који би у складу са законом био обрачунат, обустављен и исплаћен по основу тог пореза, односно доприноса у дијелу који се укида, односно умањује исплати запосленом као дио зараде.
Дакле у складу са наведеним овим запосленима се увећава зарада као да су на раду (што подразумијева увећања предвиђена Програмом Европа Сад!), док послодавац има право на рефундацију зараде у складу са Законом о социјалној и дјечијој заштити.
3. Да ли се накнаде зарада запосленим који су привремено одсутни са посла по основу: - болести или, изолације због цовид-19 или одржавања трудноће или родитељског одсуства ,обрачунавају и исплаћују на основу бруто просјека у претходних 12 мјесеци? Питам, јер сам на wебинару који је организовао ИРРЦГ чула да постоји нејасноћа да ли накнада зараде за пун мјесец по наведеним основима може бити нижа од нето 450 еура.
ВИШЕ ОДГОВОРА И ПРИМЈЕРА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЈЕ.
Одговор: Чланом 39 Законом о обавезном осигурању, прописано је да је основ за обрач
ун накнаде зараде за вријеме привремене спријечености за рад, просјек основне зараде односно накнаде зараде, коју је запослени остварио у последњих 12 мјесеци који претходе мјесецу у коме је наступила привремена спријеченост за рад. У ставу 2 је дефинисано да се основна зарада састоји од стартне зараде, коефицијента сложености увећаног за сваку започету годину радног стажа и обрачунске вриједности коефицијента.
С обзиром на наведено мишљења смо да запосленима који су на привременој спријечености за рад, отпочетој прије 01. јануара 2022. године, којима се исплаћује накнада зараде утврђена у складу са наведеном законском одредбом и процентом висину накнаде зараде сагласно члану 40 Закона, и даље треба исплаћивати утврђену висину зараде, која ће од 01. јануара 2022. године бити увећана за износ доприноса за обавезно здравствено осигурање.
Такође, запосленима који остварују право на привремену спријеченост за рад од 01. јануара 2022. године и надаље , основ за обрачун накнаде треба утврђивати такође, у складу са чланом 39 Закона о обавезном здравственом осигурању.
Иако је чланом 101 Закона о раду (Сл. лист ЦГ“ бр.74/19….145/.21) прописано да минимална зарада у нето износу не може бити нижа од 450 еура, то се не може односити на запослене који су на привременој спријечености за рад, по основу којег одсуствовања са посла примањ накнаду зараде утврђену са одредбама Закона о обавезном здравственом осигурању.
Што се тиче родитељског одсуства: Законом о раду је прописана заштита за запослене који се налазе на породиљском, родитељском, односно усвојитељском и хранитељском одсуству на начин што запослени који користи неко од наведених одсустава, има сва права из радног односа као што их је имао до почетка коришћења тог одсуства, као и сва права на побољшање радних услова на која би имао право за вријеме свог одсуства.
Законом о раду је такође прописано да је послодавац дужан да у случају укидања или умањења стопе пореза на доходак физичких лица, односно доприноса за обавезно социјално осигурање на терет запосленог, износ средстава који би у складу са законом био обрачунат, обустављен и исплаћен по основу тог пореза, односно доприноса у дијелу који се укида, односно умањује исплати запосленом као дио зараде.
Дакле у складу са наведеним овим запосленима се увећава зарада као да су на раду (што подразумијева увећања предвиђена Програмом Европа сад), док послодавац има право на рефундацију зараде у складу са Законом о социјалној и дјечијој заштити
4.Управни одбори - нерезиденти, који нијесу запослени код исплатиоца, накнаде су утврдјене Одлуком у нето износима: Да ли се бруто утврђује по новим стопама јер се не ради о радном односу и заради?
Одговор:Примања чланова скупштина, управних одбора, надзорних одбора И других њима сличних тијела у правним лицима, чланова повјереништва и одбора које имају та тијела, стечајних управника И судија поротника који немају својство службеника суда у складу са чланом 14 Закона о порезу на доходак физичких лица(“Сл.лист РЦГ65/01…04/07 И “Сл.лист ЦГ2бр.86/09…146/21) сматрају се личним примањима. Сходно члану 46 истог Закона исплатилац прихода, обрачунава , исплаћује и уплаћује порез по стопи из члана 10 став 1 тачка -9% на износ опорезивог дохотка од 700,00€ до 1000,00€
-15%на износ опорезивог дохотка од 1000,00 еура
Кроз ИОППД ово примање се уноси кроз шифру 035 (накнаде за рад у одбору директора, односно у управном одбору, нерезидентном физичком лицу који није запослен у Црној Гори.
5. Како се по сифри 35 не плаћају ни доприноси и како је до ових измјена, у ИОППД обрасцу евидентиран само износ лицних примања који је опорезив, како су сада до 700 еура бруто ове накнаде неопорезиве, да ли их пријављујемо кроз ИОППД образац и ако пријављујемо објасните на примјеру?
Одговор: Све исплате личних примања (осим пимања која су изузета из дохотка и на која се не плаћа порез на доходак, дефинисана чланом 5 и 5а Закона о порезу на доходак физичких лица) без обзира на износ треба кроз предвиђену шифру исказати у ИОППД обрасцу. Уколико је лично примање испод 700 еура, а Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање није прописана обавеза обрачуна и плаћања доприноса, уноси се само износ исплаћеног личног примања .
У конкретном примјеру, у ИОППД образац, колону 4 (шифра основа за обрачун) уноси се шифра 035 - (накнаде за рад у одбору директора, односно у управном одбору, нерезидентном физичком лицу који није запослен у Црној Гори), а у колону 7 (износ основице за обрачун), износ до 700€.
Обрачуна пореза кроз шифру 097(лична примања чији укупни бруто износ је изнад износа од 700€) нема, јер је износ мањи или једнак 700€ бруто.
6. Члан ревизорског одбора запослен код исплатиоца, резидент, коју шифру користити у ИОППД обрасцу?
Уколико лице- резидент, члан ревизорског одбора, је запослен код исплатиоца прихода, накнада по основу чланства у ревизорском одбору је сходно члану 3а став 2 Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање дио бруто зараде истог И кроз ИОППД образац се исказује кроз шифру 001- зарада.
7. Молимо појасните на примјерима како пријавити ове исплате члановима ревизорског одбора кроз ИОППД у ситуацији кад бруто накнада мања од 700,00 еура и када је бруто накнада 700,01 еура или веца од тог износа, па и преко1.000,00 еура?
Напомена: Примјери обрачуна за накнаду члана ревизорског одбора дати су на основу закључака Радне групе и њиховог изједначавања са члановима управног одбора.
Међутим, како у Закону о ПИО-у и Закону о доприносима за обавезно социјелно осигурање нису наведени као осигураници ПИО-а, коначан одговор на ово питање РГ ће дати у понедељак након потврде Фонда ПИО.
