Цијене акција на свјетским берзама ове седмице су пале, јер ће монетарне власти ускоро почети да смањују подстицаје и зато што се улагачи плаше да слиједи период високе инфлације, а успореног раста економије. На Wall Streetu је Dow Јones ове седмице склизнуо 1,4 одсто на 34.326 бодова, док је S&P 500 потонуо 2,2 одсто на 4.357 бодова, а Nasdaq 3,2 одсто на 14.566 бодова, prenosi SEEbiz.
Оштар пад индекса посљедица је, између осталог, раста приноса на америчке државне обвезнице на највише нивое од јуна, јер се очекује да ће инфлација остати висока, што би могло натјерати Fed да заоштри монетарну политику прије него што се процјењивало. Министарка финансија Јanet Yellen казала је недавно да процјењује да ће на крају ове године инфлација износити близу четири одсто и упозорила заступнике у Конгресу да би, ако се не договоре о нивоу задуживања државе, могло доћи до затварања јавних служби, што би озбиљно наштетило економији.
У Конгресу се воде преговори о предлогу буџетског пакета, а расправља се, мизеђу осталог, о повећању пореза и нивоу задуживања савезне државе.
- Улагаче је највише забринуо снажан раст приноса на обвезнице у протекле седмице, што је довело до ове распродаје на тржишту дионица. Ипак, низ је разлога погоршања расположења на тржишту, а то су, између осталог, напорни преговори у Вашингтону о задуживању државе, буџету и повећању пореза- казао је Ryan Detrick, стратег у компанији LPL Financial.
Склоност улагача према ризику смањена је и због тога што ускоро почиње смањивање монетарних подстицаја, који од почетка пандемије коронавируса подржавају господарство и финанцијска тржишта. Fed је недавно поручио да би смањење мјесечног износа за куповину обвезница могло започети у новембру, а да би кључне камате могле бити повећане већ идуће године, прије него што се процјењивало.
Крајем седмице Конгрес је у задњи трен одобрио закон о привременом финансирању владе до 3. децембра и тако спријечио затварање савезних служби. Предсједника Јoea Bidena и његов предлог буџета очекују и други проблеми док се његове демократе свађају због великих пројеката улагања и реформи. У цијелом септембру S&P 500 пао је 4,8 одсто, Dow Јones 4,3 одсто, а Nasdaq 5,3 одсто. За S&P и Nasdaq то је највећи мјесечни губитак од марта прошле године, а за Dow Јones највећи у овој години.
У цијелом трећем тромјесечју S&P је благо порастао, па је од почетка године у плусу готово 15 одсто. С друге стране, Dow Јones и Nasdaq у протеклом су кварталу пали. За сва три индекса било је то најлошије тромјесечје од првог квартала прошле године. То је посљедицаа несигурности улагача због успоравања опоравка америчке и глобалне економије од коронакризе, као и високе инфлације, која би се могла задржати дуже него што се очекивало.
Због тога се на берзама све више расправља о стагфлацији, периоду високе инфлације, а стагнације привреде. И на европским берзама цијене дионица ове седмице су пале. Лондонски FTSE индекс ослабио је 0,35 одсто на 7.027 бодова, док је франкфуртски DAX склизнуо 2,4 одсто на 15.156 бодова, а париски CAC 1,8 одсто, на 6.517 бодова. На Токијској берзи је Nikkei индекс потонуо 4,9 одсто, на 28.771 бод.
