Управа прихода и царина (УПЦ), због честих кадровских промјена у последњих годину дана, била је дуго у фокусу јавности. Недавно су добили директора на пет година, када је влада Здравка Кривокапића претпоследњег дана мандата именовала на то мјесто функционера ГП УРА Рада Милошевића, који је обављао функцију државног секретара МУП-а.
Са економском аналитичарком и бившом државном секретарком Милом Касалицом разговарали смо о статусу Управе прихода, новом директору, те понашању претходне Владе и министра финансија Милојка Спајића по питању Управе прихода, која је у последњих годину дана имала два вршиоца дужности директора – Александра Дамјановића и Милену Петричевић.
•Како коментаришете то што Кривокапићева влада за годину и по мандата ниjе успjела да изабере директора Управе царина коjи би био политички независтан, стручан у тоj области и имао одлике тзв. експерта?
Инициjална грађанска нада 30. августа jе обавезивала политичке чиниоце у земљи да се кроз системске развоjне инициjативе увиди да jе, уз одговорност и свакодневне промишљене кораке и активности, могуће одрадити озбиљан посао за грађане, бар на нивоу искорака према одрживиjем од тродецениjског. Малом броjу министара из 42. Владе могао се придружити посвећени приступ овлашћењима, с циљем да се покуша иновативно, системски-провjериво и увезиво, а не лично и партиjско.
Милојко Спаjић jе краjем jуна претходне године окренуо леђа прокламованоj реформскоj агенди око институциjа. То завртање славине институционалном развоjу набоље посебно се идентификовало (jавно и интерно) према Управи прихода и царина. Сви догађаjи од септембра прошле године до краjа априла ове године то неупитно документуjу: имали смо твитерашко инаћење са умишљеном моћи, коjе jе резултирало унижавањем квалитета jавне услуге, коjу мора да пружа наjважниjи под-систем сарадње са пореским обвезницима у земљи.
Александар Дамjановић jе био лидер институциjе, коjи jе имао искуство, знање и спремност да реализуjе комплексну реформску агенду, коjа чека ову институциjу наредних пет година. Зато jе онако системски изгуран од стране наjвећег диjела владе Кривокапића.
•Како гледате на то што је Кривокапићева влада претпоследњег дана мандата за директора изабрали функционера ГП УРА, партиjе коjа jе оборила ту владу?
Грађански не смиjемо бити у заблуди: у већини, влада Кривокапића саму себе jе минирала непринципиjелним компромисима, а упитно-слабашним познавањем закона, скоро па интенционим занемаривањем транспарентности рада у институциjама, као и одсуством одговорности у име тимова. Ако се успоставила као иновирано рjешење, такав тим извршне власти jе у периоду краћем од осамнаест мjесеци био олако много пута спреман да погази све животне и системске принципе.
Шта се десило у задњим данима министровања Спаjића, током коjих се промиjенио предлог за директора УПЦ-а, системски jе импарциjални знак да се и даље институционално нема струковне кичме да се одговорно промишља развоj црногорске економиjе.
•Шта Вам говори промjена његове одлуке по питању директора УПЦ и да ли можете претпоставити због чега jе то урадио?
Jавни конкурс за директора УПЦ-а расписан jе 7. марта 2022. године. Траjао jе двадесетак дана. Према званичним информациjама, приjавило се девет кандидата-ткиња. Изабран jе ужи круг од троjе кандидата. Поjавно jе све било по правилу, али jе ова форма неприjатно воњала свиме осим неприкосновеном суштинском транспарентношћу.
Због истека мандата, како раниjоj в.д. директора тако и помоћницима директора коjи су у в.д. статус именовани у октобру, брзински се надлежноj владиноj комисиjи предложила Јелена Ђукић, коjа jе незванично од старта била кандидаткиња Спаjића. У мање од 24-сата, министар jе измиjенио предлог ка Милошевићу, чиjе jе именовање потврђено на чувеноj Whats-up групи.
Шта се у позадини десило jе спекулисање коjе Управа прихода и царина као озбиљна институциjа не заслужуjе, посебно не након претходних шест мjесеци непотребног угрожавања репутације УПЦ од стране Спаjића. Можда jе реалниjе другачиjе приступити наводноj а недовољно промишљеноj "договорности" из сарадње Спаjића и премијера Дритана Абазовића. Уколико Милошевић што приjе фискализуjе групицу адвоката, коjи су користили политичке агенде да уцjењуjу 42. Владу ЦГ, а коjи су покушавали да зауставе фискализациjу, тада ће можда показати да jе у УПЦ дошао уз политичко-закулисне механизме, али ће унутар институциjе све одрадити да смањи системску срамоту већине из претходне владе, коjи нијесу жељели чинити оно што им jе био институционални, политички и грађански задатак/ обавеза/ одговорност.
