Циљ приватизације барске привреде, али и укупно цијеле црногорске привреде био је, бар по творцима овог процеса, да се друштвена имовина приватизује и добије познатог власника, који ће омогућити раст продуктивност, те самим тим и раст запослености. Према ријечима Сенке Растодер из стручне службе Синдиката, умјесто свега наведеног резултат овог процеса пар деценија касније је уништена привреда и нестанак највећих привредних гиганата које је овај град имао.
– Као по већ изведеној шеми, свака од ових фирми је брзо након проналаска познатог власника послата у стечај или ликвидацију. Прекоокеанска пловидба, Приморка, Избор, ЗИБ, Румијатранс, Бар Биље, погони Кошуте у Бару и Остросу, Центрокоп, Јадран, Траншпед, Центројадран, Инекс Златна обала – туристички комплекс, једноставно су нестали. Да су ту некада постојале реномиране фирме са великим бројем радника подсјећају углавном развалине обрасле високом травом – каже она.
На овај начин радници су се нашли на улици без могућности да нађу нови посао, са државном социјалном помоћи преко Бироа рада од 70-ак еура, а они који су остварили право на пензију добили су углавном мале износе који нијесу могли да покрију ни елементарне потребе.
– Занимљиво је истаћи да се процесом приватизације бавио Савјет за приватизацију, а устаљена шема коју је прошла свака од ових несталих фирми је процес стечаја и ликвидације. Такође је занимљиво да нико није одговарао за нестанак огромног друштвеног богатства, губитак који је приближно преко десет хиљада радних мјеста, урушавање социјалног статуса радника и нестанак са друштвене сцене радничке класе. У државама гдје нема индустрије нема ни радничке класе. Чак је и Лука Бар подијељена на четири фирме – додаје она.
Углавном су и нестале фирме прошле овај процес "уситњавања" и стварања нових фирмица из једне матичне, а које такође нијесу опстале.
– Са Приморком је нестао и цијели репро ланац, који је укључивао и организовани откуп маслина, воћа, нара, мандарина и поморанџи. Такође, нестанком Бар биља нема ни организованог откупа пелина. Нестанком Румијетранс нестао је и цијели возни парк. И тако би се у недоглед могло набрајати шта је изгубљено, а тешко да би се могли набројати добици од приватизације ових фирми. Осим за појединце који су углавном претварали земљиште у стамбене комплексе за продају. Лично богаћење је печат процеса приватизације у Бару, а и шире. На жалост, можемо рећи да је приватизација била системски уређено уништавање друштвеног богатства које су стварале генерације заједничке државе – истиче Растодер.
Она каже да угоститељство, туризам и трговина чине окосницу привреде Бара, услужне дјелатности, а праве индустрије више нема.
– Нови производ се више не ствара, а посебно не за извоз. И Лука Бар, испарчана на више фирми, припада услугама. Политика је уништила привреду у правом смислу те ријечи, али за овај катастрофалан резултат никад нико није одговарао – истиче Растодер.
