Према основном макроекономском сценариjу за наредне три године БДП ће расти у просjеку 5,3 одсто, односо до 2024. године требало би да буде већи за 1,2 милијарде еура, стоји у Владином документу под називом "Програм економских реформи за период 2022-2024. године".
Наиме, како стоји у документу, опоравак економске активности у 2021. години jе био интензиван и динамичан, нарочито од почетка љетњих мjесеци, када jе остварен значаjан привредни раст. Туристичка сезона jе превазишла сва очекивања, па ће према доступним подацима, приходи у туризму у циjелоj 2021. Програм економских реформи за 2022 – 2024 години достићи зацртани циљ од око 70 одсто нивоа из рекордне 2019. Према процjенама, неке компоненте бруто домаћег производа, попут приватне потрошње и извоза роба, ће већ у 2021. достићи и превазићи, у номиналним износима, своjе претпандемиjске нивое.
– Новим пакетима подршке Владе у 2021. години, подржана jе ликвидност привредних субjеката и расположиви доходак домаћинстава. Ублажен jе утицаj кризе изазване пандемијом, реализована jе у великоj мjери успjешна туристичка сезона и остварен jе значаjан суфицит у буџету током љетњих мjесеци 2021. Овим су значаjно ублажени фискални ризици у текућоj години, очувана jе финансиjска стабилност и подржани су већи изгледи за бржи економски раст. На бази повољних кретања и остварених резултата, за 2021. годину jе проциjењен реални раст од 13,4 одсто. На темељу бржег раста од очекиваног у 2021, очекуjе се просjечни раст економиjе од проjектованих 5,3 одсто у периоду 2022-2024, односно по годинама 6,4, 5,1 и 4,5 одсто. То значи да би БДП у 2022. години износио око 5,3 милијарди, годину касније 5,6, док би у 2024. години износио око шест милијарди. БДП је у 2021. години износио 4,88 милијарди – наводи се у документу.
Ипак, у документу стоји и могућност, да реални раст БДП-а буде нижи, а као једна од најрањивијих привредних грана, таргетира се она која је највише била погођена за вријеме пандемије, туризам.
– За разлику од 2020. и 2021. године, отвореност поjедине дестинациjе од 2022. године више не представља конкурентску предност у односу на друге дестинациjе. За привлачење туриста са еминентних тржишта и успjешну организациjу масовне љетње туристичке, неопходно je, између осталог, остварити високу стопу вакцинациjе становништва, стабилниjе епидемиолошке предуслове у односу на конкурентске дестинациjе и омогућити успостављање "зелених коридора" не само здравственим него и дипломатским путем – стоји у документу.
Према владиним предвиђањима, веома jе изазовно изградити стабилан туристички производ у времену пандемиjе и постоjи реалан ризик да туристичка привреда подбаци, чак и у односу на 2021. годину.
– Ризик од инфлациjе jе реалан и може проузроковати ланчану реакциjу на остале макроекономске параметре. Црна Гора jе увозно ориjентисана економиjа, а у 2021. години забиљежен jе раст увозних циjена. Годишња стопа раста увозних циjена у трећем кварталу 2021. износила jе 10,5 одсто, док jе годишња стопа раста увозних циjена енергената износила 30,2 одсто. Економски програм укључуjе повећање општег нивоа зарада, али према економскоj теориjи, оно може утицати и на повећање инфлациjе. Слабиjи темпо инвестиционог циклуса, у односу на планирани, условио би и спориjе повећање улагања на нивоу економиjе и по том основу успорениjи привредни раст. Полазећи од поменутих ризика, у моделу алтернативног сценариjа предвиђамо другачиjа кретања макроекономских индикатора, укључуjући повећање инфлациjе, пад jавне потрошње, пад очекиваног прихода од туризма, стагнациjу запослености, повећање незапослености и пад приватне потрошње и инвестициjа у односу на основни сценарио. Такве околности довеле би до блажег раста реалног БДП-а у 2022. години на 3,7 одсто, односно 4,0 и 3,6 одсто у 2023. и 2024. То би значило да би БДП у 2022. години био 5,1 милијарду, у 2023. 5,4, док би у 2024. години износио 5,6 милијарди еура.
