Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) završio je prošlu godinu sa neto dobiti od 21,4 miliona eura, od čega će, u skladu sa zakonskom regulativom, oko 15 miliona u narednim godinama vratiti kroz korekcije krajnjim korisnicima, odnosno potrošačima električne energije.

Predsjednik Odbora direktora te kompanije, Aleksandar Mijušković, kazao je da je prošlogodišnji rezultat kompanije bio rekordan, odnosno 27 odsto veći u odnosu na 2021.

- Koristi od ove dobiti će imati ne samo naši vlasnici, nego i svi potrošači, jer smo mi regulisana djelatnost koju kontroliše Regulatorna agencija za energetiku i zakon. Tako da ćemo oko dvije trećine ovog profita, što iznosi oko 15 miliona, vratiti u narednim godinama krajnjim korisnicima kroz korekcije, odnosno kroz smanjenje tarife za prenos, rekao je Mijušković u intervjuu agenciji Mina-business.

On je dodao da je zabilježen značajan rast prihoda od alokacije prekograničnih kapaciteta, napomenuvši i da nije došlo do poskupljenja električne energije, između ostalog i zbog smanjenja tarife za prenos i dobrog poslovanja CGES-a.

Mijušković je objasnio da su i akcionari CGES-a – država Crna Gora, italijanska Terna i Elektromreža Srbije, zadovoljni sa ovakvim načinom poslovanja, kao i rezultatima koje su postigli u saradnji sa njima i uz nemjerljivi doprinos zaposlenih.

Govoreći o najznačajnijim projektima koji su realizovani u prošloj godini, Mijušković je saopštio da se, od kada je došao na mjesto predsjednika Odbora direktora, zalagao za završetak projekta 400 kilovoltnog (kV) dalekovoda od Lastve do Pljevalja.

- To je izuzetno kompleksan i težak projekat za izgradnju, jer imamo mnogo prepreka, prije svega imovinsko-pravne odnose. Međutim, radimo na tome i smatram da ćemo ga do kraja godine završiti, dodao je Mijušković, podsjećajući da je to dio jednog velkog projekta, Trans-balkanskog koridora, koji se proteže od Rumunije preko Srbije, Bosne i Hercegovine do Crne Gore i dalje ka Italiji.

On je rekao da se nada da će to biti okidač i za drugu žilu podvodnog kabla prema Italiji.

- Mi smo u međuvremenu odradili dio povezivanja trafostanice Lastva, na koji je prikačen i kabl, tako što smo od naše trafostanice “Podgorica 2“ napravili novi dalekovod do Čeva i spustili se dolje u Lastvu. Dalekovod od Lastve dalje ide prema Trebinju, čime smo povećali sigurnost napajanja kabla, objasnio je Mijušković.

Takođe, CGES je završio i gradnju 400 kilovoltnog dalekovoda prema Pljevljima, u dužini od oko 100 kilometara, čime su poboljšali rad sistema i rasteretili ga u dijelu Nikšića i onom vezano za hidroelektranu (HE) „Perućica“.

Mijušković je istakao i realizaciju projekata koji se tiču obnavljanja i rekonstrukcije visokonaponske opreme, za šta su dobili grant od Evropske unije (EU).

Kada je riječ o benefitima energetskog kabla između Crna Gore i Italije, Mijušković je precizirao da ukupni prihodi od alokacije prekograničnih kapaciteta od njegovog puštanja u rad iznose oko 72 miliona eura, a da su samo u prošloj godini bili preko 40 miliona eura.

- Radi poređenja, 2009. godine, dok kabl nije bio u funkciji, naši prihodi od prodaje prekograničnih kapaciteta su iznosili četiri miliona, tako da smo samo u prošloj godini imali deset puta više prihoda od kabla, saopštio je Mijušković.

On je ocijenio da je to dobar projekat i pohvalio saradnju sa italijanskim operatorom prenosnog sistema Ternom.

- Sami kabl je ujedno i povezivanje sa evropskim tržištem, omogućava razvoj infrastrukture i proizvodnih jedinica u čitavom regionu. Svi su naslonjeni na taj kabl i mi smo postali jedno pravo evropsko čvorište, rekao je Mijušković.

Govoreći o projektima koje CGES planira da realizuje u ovoj godini, Mijušković je kazao da nastavljaju sa poslovanjem i da se trude da rade najbolje što mogu.

- U narednih pet godina biće investirano 195 miliona eura, najavio je Mijušković.

CGES će ulagati u mrežu i u smart grid projekte, kao i u poboljšanje infrastrukture.

On je podsjetio i da je kompanija nedavno potpisala Memorandum o razumijevanju sa albanskim operatorom prenosnog sistema, u vezi sa napajanjem Ulcinja, koji je jedini grad koji nije povezan iz dva smjera.

- Na tom sastanku smo dogovorili da Ulcinj jednim 110 kilovoltnim dalekovodom spojimo sa Velipojem. Mislim da je to dobra prilika da se u Ulcinju osigura dobro napajanje, između ostalog i zbog turističke sezone, objasnio je Mijušković.

Takođe, ove godine očekuje se i završetak dalekovoda od Lastve do Pljevalja i puštanje u pogon trafostanice 110/35 kV „Žabljak“.

- Takođe smo u završnoj fazi otkupa dvije trafostaice za autoput - Mrke i Mateševo. To je projekat od 17 miliona i očekujemo njegovu finalizaciju kroz potpisivanje ugovora o kreditu sa jednom od banaka, zaključio je Mijušković.