Iz MMF-a su ukazali da treba iskoristiti zamah nakon formiranja nove Vlade za neophodne strukturne reforme i napredak u procesu pristupanja EU, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
- MMF je potvrdio snažan ekonomski oporavak nakon kovid pandemije i značajno poboljšanje fiskalne pozicije. Stoga, ohrabruju vlasti da nadograđuju dosadašnja dostignuća efektivnim učvršćivanjem fiskalne politike, daljim jačanjem nadzora finansijskog sektora i diversifikacijom privrede, uz stručnu podršku MMF-a gdje je to potrebno. Pozdravili su posvećenost fiskalnoj opreznosti u definisanim okvirima (60% BDP-a) i planove da se kreira i usvoji fiskalna strategija te implementira nova srednjoročna strategija upravljanja dugom. Saglasni su da će održavanje nultog primarnog bilansa pomoći u održavanju duga ispod 60% bruto - domaćeg proizvoda (BDP) - saopštili su iz MF.
Kako su naglasili, MMF je konstatovao da se prema projekcijama predviđa fiskalni deficit od 2024. godine, uz postepeni rast duga, usljed potreba za finansiranjem.
- Navedeni deficit biće prvenstveno odraz novih ulaganja u postojeće kapitalne, odnosno infrastrukturne projekte (škole, bolnice, vrtići, postorjenja za otpadne vode i vodosnabdijevanje i dr), među kojima je najznačajnija dalja izgradnja preostalih dionica auto-puta, koja će zahtjevati dodatna sredstva da bi se svi projekti finansirali. Kao što smo i ranije naveli, glavni osnov za dodatno finansiranje budžeta biće finansiranje projekata koji su ključni za unapređenje ekonomskog i socijalnog života građana. Dakle, Ministarstvo finansija, bez obzira na planirane brojne razvojne projekte i godišnje pozajmice koje država obezbjeđuje dominantno zbog vraćanja starih dugovanja, upravlja odgovorno javnim dugom, što definišemo strateški - stoji u saopštenju.
Dodatno, podaci na osnovu kojih su rađene MMF projekcije, u periodu misije krajem januara i početkom februara, ne uključuju mjere na fiskalnoj strani koje će biti sprovedene Fiskalnom strategijom, kao i očekivano smanjenje troška zaduženja na međunarodnom tržištu, što se i ogleda u posljednjoj emisiji obveznica u martu ove godine.
- Izvršni odbor MMF-a je saglasan da će biti potrebne mjere prilagođavanja, da bi se dug učvrstio na prag od 60% BDP-a na srednji i dugi rok, u skladu sa važećim Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, čime se šalje snažan signal fiskalne odgovornosti. Među ključnim nalazima iz izvještaja misije je i to da se fiskalna pozicija značajno poboljšala posljednjih godina, nakon što je javni dug, koji je dostigao vrhunac od 107% BDP-a 2020. godine, pao na procijenjenih 61,5 odsto. Naglašavaju i da su vlasti uspješno izašle na međunarodno tržište u martu ove godine - saopštili su iz Ministarstva finansija.
MMF ističe da su vlasti bolje iskoristile međunarodna tržišta, emisijom obveznica po povoljnijim stopama u odnosu na osnovne projekcije MMF-a.
- MMF navodi da su strukturne fiskalne reforme od suštinske važnosti za zdrave javne finansije, uključujući “jačanje administracije Poreske uprave, poboljšanje targetiranja socijalne potrošnje, obuzdavanje rasta plata u javnom sektoru i poboljšanje nadzora nad državnim preduzećima”. Između ostalog, konstatuju da crnogorska ekonomija izgleda znatno zdravije te da je imala koristi od snažnog turizma i povećane potrošnje, kako zbog reformi iz 2022. godine, tako i zbog priliva imućnijih ruskih i ukrajinskih državljana. Stopa nezaposlenosti je pala na najniži istorijski nivo, a očekuje se rast BDP-a od 3,7 odsto u ovoj godini i dalje održavanje rasta na 3 odsto u srednjem roku - ističu u resornom ministarstvu.
Izuzimajući nove šokove na međunarodnom tržištu cijene roba i značajnije povećanje plata, očekuje se da će se razlika između inflacije u Crnoj Gori i eurozoni, koja trenutno iznosi 1,7 procentnih poena, dalje smanjuje.
Zaključili su da MMF u preporukama, između ostalog, navode da se ekonomska volatilnost zemlje može ublažiti diverzifikacijom ekonomije, posebno u proizvodnji obnovljive energije, održavanjem snažnih javnih finansija podržanih srednjeročnom fiskalnom strategijom, jačanjem nadzora nad bankarskim sistemom uz istovremeno snaženje okvira za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i većim iskorišćavanjem ogromnog potencijala žena u radnoj snazi.
