Пад индекса и значајно већи промет обиљежили су на Монтенегроберзи седмицу у којој је Међународни монетарни фонд снизио процјену раста црногорске економије у овој години на седам одсто. Показатељ вриједности десет најбољих компанија MNSE10 пао је 1,5 одсто на 769,07 поена, док је MONEX ослабио нешто више од један одсто на 11.093,89 бодова.
Промет, реализован кроз 33 трансакције, порастао је на седмичном нивоу 8,2 пута на 302,99 хиљада еура а највећи удио у њему имале су акције Југопетрола. У понедјељак је на берзи продато 17,56 хиљада дионица Југопетрола или 0,38 одсто, за 184,73 хиљаде еура.
Према подацима Централног клириншког депозитарног друштва, 54,35 одсто акција Југопетрола посједује Хеллениц Петролеум, док су власници 9,25 одсто удјела скривени иза ЕК-НЛБ рачуна. Иза ЕК-Збирног кастоди рачуна 1 и ЦК-Збирног кастоди рачуна 1 скривени су власници 8,34 одсто, односно 3,43 одсто акција Југопетрола, док Радослав Томић из Београда има 2,92 одсто. Иза НМ-Збирног кастоди рачуна 8 скривени су власници 2,09 одсто акција Југопетрола, а иза ЕК-Збирног кастоди рачуна 2 њих 1,08 одсто. Остали дионичари имају мање од један одсто удјела у компанији.
Губитке су на Монтенегроберзи ове седмице забиљежиле дионице Црногорског електропреносног система 6,5 одсто на 80,1 цент, Црногорског Телекома четири одсто на 1,2 еура, а Хотелске групе Будванска ривијера 3,6 одсто на 5,3 ЕУР. Расле су акције компаније Индустриаимпорт-Индустриаимпеx и Електропривреде по 1,6 одсто на 16 еура, односно 3,25 еура.
Трговано је и акцијама Југопетрола и Института “Симо Милошевић”, које су у петак коштале 10,55 еура, однсно 26,69 еура, док су дионице Луке Котор седмицу завршиле на 4,5 еура. Акције Републичког завода за урбанизам и пројектовање у петак су коштале 40 центи, Зетатранса 95 центи, Института за црну металургију 50 центи и Плантажа 12,04 цента.
Трговано је и дионицама фондова, чији је промет ове седмице износио 780 еура. Трговано је акцијама Тренда, које су седмицу завршиле на 5,2 цента. ММФ је у новим октобарским прогнозама снизио процјену раста црногорске економије у овој години на седам одсто, иако је у априлу предвиђао раст бруто домаћег производа (БДП) од девет одсто.
ММФ је прогнозирао да би БДП у наредној години требало да ојача 5,6 одсто Према прелиминарним подацима Министарства финансија и социјалног старања, државни дуг, без депозита, на крају августа је износио 4,05 милијарди еура, односно, 87,37 одсто БДП-а. У Министарству процјењују да ће дуг у наредном периоду у апсолутном износу и даље падати, као и његово учешће у БДП-у. То је први пут да је задужење државе у номиналном паду од независности 2006. године.
- С обзиром да прелиминарне процјене показују да имамо знатно већи раст БДП-а од пројектованог за ову годину, а тек предстоје подаци за трећи и четврти квартал ове године, извјесно је да ће се остварити и значајно бољи резултат у смањењу дуга државе- рекли су из Министарства.
Ове седмице је Државна ревизорска институција дала позитивно мишљење са скретањем пажње на финансијску ревизију Предлога закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за прошлу годину и негативно на правилност.
Колегијум ДРИ, којим је руководио предсједник Сената Милан Дабовић, урадио је финансијску и ревизију правилности Предлога закона о завршном рачуну буџета за прошлу годину.
- Финансијском ревизијом утврђено је да остале приходе у Предлогу закона о завршном рачуну буџета за прошлу годину треба увећати у износу од 76,86 хиљада еура, за исти износ смањити примитке од продаје имовине и кориговати готовински дефицит, тако да износи 426,08 милиона еура”, наводи се у извјештају.
Истовремено, ревизијом је утврђено да је потребно умањити нето повећање неизмирених обавеза у износу од 89,15 хиљада еура и сходно томе, коригује се модификовани готовински дефицит на износ 440,24 милиона еура
- Министарство финансија и социјалног старања – Државни трезор није у потпуности ускладило вођење Главне књиге трезора са Правилником о јединственој класификацији рачуна за буџет Црне Горе и буџете општина- рекил су из ДРИ-а.
