Владајућа коалиција за осам мјесеци, откако је формирана парламентарна већина у Скупштини, није ништа урадила по питању смјене гувернера Централне банке (ЦБЦГ) Радоја Жугића, потврдило је "Дану" више представника владајуће коалиције.

Жугић је дугогодишњи високи функционер Демократске партије социјалиста (ДПС), која је изгубила власт на изборима 30. августа. За гувернера је именован 30. септембра 2016. године, а неколико дана прије избора је поднио оставку на чланство у ДПС-у. Мандат гувернера је шест година, што би значило да Жугићу истиче крајем септембра 2022. године. Жугић је изабран на предлог предсједника државе Мила Ђукановића, првог човјека ДПС-а, чији је био савјетник прије именовања за гувернера.

Шеф посланичког клуба ДФ-а Славен Радуновић "Дану" је казао да до сада нису ништа предузимали по питању смјене Жугића.

– Није на тапету још увијек. Наравно да ће бити смијењен, само још увијек није дошао на дневни ред од других ствари – изјавио је Радуновић.

Један од посланика владајуће коалиције нам је незванично такође потврдио да се још није спомињала смјена Жугића.

– Сву енергију смо усмјерили на тужилачке законе и буџет. Такође и РТЦГ је још на чекању. Жугића нико не спомиње као да није ДПС-ов гувернер. Очекујем да смјена гувернера ЦБЦГ буде једна од наредних тема коју ћемо отворити – казао нам је незванично један од посланика владајуће коалиције.

Из НВО МАНС су казали да је Жугић неспорно кадар од великог повjерења самог врха ДПС-а, а посебно фамилиjе Мила Ђукановића са коjом jе имао веома конкретне пословне односе.

– Вjеруjем да у владаjућоj већини постоjе разлози због коjих се питање управљања ЦБЦГ jош не налази у приоритетима њиховог политичког дjеловања. Са друге стране, вjеруjемо да Жугић за останак на било коjоj jавноj функциjи може да захвали само чињеници да тужилаштво већ годинама не ради своj посао како треба, те да jе само то разлог, а не недостатак конкретних доказа, зашто jош увиjек немамо било какву озбиљниjу истрагу коjа се односни на рад ЦБЦГ – казали су "Дану" из МАНС-а који је против Жугића поднио десет кривичних пријава, од којих су неке одбачене, а неке су још у фиокама тужилаштва.

Пријаве су подносили јер док jе био на челу фонда ПИО, Жугић jе у Прву банку упумпао 16,5 милиона еура депозита те институциjе за вриjеме финансиjске кризе, у периоду око 2008. године, на таj начин одигравши jедну од кључних улога у спасавању те банке, затим имао је кључну улогу у приватизацији Поморског саобраћаја у корист браће Бан, потписао је уговор о кредиту за ауто-пут у доларима од 943 милиона са кинеском Ексим банком.

Гувернера по Закону о ЦБЦГ бира Скупштина на предлог предсједника, док се вицегувернери бирају на предлог гувернера. У закону о ЦБЦГ не пише на који начин и на чији предлог се може разријешити гувернер. Оно што је сигурно јесте да га Скупштина која га је именовала може и разријешити, али законом није прецизирано на чији предлог и по којој процедури. То јест да ли то мора бити предлог предсједника државе или то може предложити група посланика. Посљедњи пут када је смијењен гувернер Љубиша Крговић то је урађено кроз измјену Закона о Централној банци. С обзиром да је поступак разрјешења гувернера изостављен из Закона о ЦБЦГ, могуће да се и овога пута смјена одради кроз измјену закона о ЦБЦГ. Кад су вицегувернери у питању, њих смјењује Скупштина на предлог гувернера, што смо могли да видимо из примјера Ирене Радовић, бивше вицегувернерке, а садашње директорице Инвестиционо-развојног фонда.

ЦБЦГ смо питали да ли имају проблема у функционисању након промјене власти, да ли Жугић планира да одради пуни мандат на тој функцији, као и ко и на који начин може да покрене поступак разрјешења гувернера. Као што смо навели, нису нам одговорили на питања.

У Закону о ЦБЦГ пише да гувернер који је разријешен функције има право да рјешење о разрјешењу упути Суду правде Европске уније, док чланови Савјета ЦБЦГ могу покренути управни спор.

– Гувернер и вицегувернер имаjу право да, након престанка функциjе, годину дана примаjу накнаду у висини зараде коjу су примали посљедњег мjесеца вршења функциjе – пише у Закону о ЦБЦГ.

Годинама уназад медији су писали о непотизму у Централној банци. У врховној монетарној институцији у протеклој деценији су запошљавани, између осталих, Жугићев сестрић Иван Бошковић, снаха Милана Роћена, двије кћерке дугогодишњег предсједника државе Филипа Вујановића...