На свjетским берзама се ове седмице трговало опрезно, jер се улагачи плаше да би jачање инфлационих притисака могло навести централне банке на заоштравање монетарне политике приjе него што се очекивало.

На Wall Streetу jе Доw Јoneс склизнуо 0,5 одсто на 34.207 бода, док jе С&П 500 ослабио 0,4 одсто на 4.155 поена. Насдаq индекс оjачао jе 0,3 одсто на 13.470 бодова.

На наjвећоj свjетскоj берзи наставило се нестабилно трговање, коjе траjе већ око десет дана, од када jе обjављено да jе инфлациjа у Сjедињеним Америчким Државама (САД) достигла наjвиши ниво у скоро 12 година, преноси Хина, пише Мина бизнис.

То jе посљедица огромних фискалних подстицаjа коjи подржаваjу потрошњу, раста циjена сировина због поремећаjа у набавним ланцима и повећавања плата, чиме компаниjе настоjе да привуку раднике.

Улагачи се плаше да би jачање инфлационих притисака могло натjерати америчку централну банку, Федералне резерве (Фед), на заоштравање монетарне политику приjе него што се очекивало.

Недавно обjављени записник с посљедње сjеднице Фед-а показао jе да неколико челника сматра да би, у случаjу даљег рапидног раста економиjе, за неко вриjеме требало отворити расправу о смањењу програма откупа државних обвезница, коjи jе покренут како би се побољшала ликвидност финансиjског система и одржале ниске каматне стопе.

То jе забринуло улагаче jер то значи да би ускоро Фед могао почети да смањуjу подстицаjе коjи већ годину подржаваjу опоравак привреде од коронакризе и раст Wall Streeta.

– Тренутно jе само jедан покретач тржишта, а то jе Фед и потенциjално вриjеме када ће почети да смањуjе подстицаjе – рекао jе директор у фирми Инфраструктуре Capital Management, Jay Hatfield.

С друге стране, добри макроекономски подаци, коjи указуjу на даљи опоравак наjвећих свjетских економиjа од коронакризе, подржаваjу тржишта.

Захваљуjући вакцинисању против ковида-19 и поступном укидању рестриктивних мjера усмjерених на сузбиjање пандемиjе, економиjе се поступно отвараjу, а активности нормализуjу, што би наредних мjесеци могло довести до убрзања опоравка.

И на европским берзама се трговало опрезно. Лондонски ФТСЕ индекс ослабио jе 0,4 одсто на 7.018 бодова, док jе франкфуртски ДАX порастао 0,15 одсто на 15.437 поена, а париски ЦАЦ 0,1 одсто на 6.386 бодова.

На Токиjскоj берзи, Никкеи индекс jе оjачао 0,8 одсто на 28.317 бодова.