На свјетским берзама цијене деоница прошле недеље су оштро пале, јер инфлацијски притисци не попуштају, а централне банке због тога повећавају каматне стопе или најављују да ће то учинити, што ће успорити раст свјетске привреде.
На Вол Стриту је Даун Џонс прошле недеље склизнуо 4,6 одсто, на 31.392 бода, док је С&П 500 потонуо 5,1 одсто, на 3.900 бодова, а Насдак индекс 5,6 одсто, на 11.340 бодова.
Највећи недељни пад тих индекса од јануара понајвише је последица непопустљиво високе инфлације у САД-у.
У петак је објављено да су у мају потрошачке цијене на годишњем нивоу порасле 8,6 одсто, док су аналитичари очекивали исти раст као у априлу, 8,3 одсто.
Због тога су спласнуле наде улагача да је инфлација у априлу досегнула врхунац, те да ће њени притисци попустити, али и наде да ће америчка централна банка бити мање агресивна у заоштравању монетарне политике.
– Након овог извјештаја спласнула је нада да би крајем љета могао да уследи застој у повећању камата. Јасно је да Фед заостаје у покушајима да стави инфлацију под контролу, каже Џејсон Прајд, директор у фабрици Гленмед.
Kако се инфлација креће на највишим степенима у 40 година, Фед је од марта повећао камате за 0,75 постотних бодова, па се сада крећу у распону од 0,75 до 1 одсто.
Очекује се да ће у јун и јулу, а можда и у септембру, Фед додатно повећати камате за по 0,50 постотних бодова, па би се до краја године кључне камате могле кретати у распону од 2,50 до 2,75 одсто.
Осим инфлације и повећања камата, несигурност на тржишту последица је рата у Украјини, поремећаја у набавним ланцима и успоравања раста највећих привреда у свијету.
Због тога је од почетка године С&П 500 индекс у минусу више од 18 одсто, па је на рубу тржишта ‘медвједа’, односно пада за више од 20 одсто у односу на свој рекордни степен.
